Čak ni fizička privlačnost nije sasvim vizuelna, mada mi mislimo da slika inicira hemiju – to ipak radi energija, koja kroz sliku deluje na naša čula. A kad nekog volimo, to je najmanje zbog fizičkog izgleda – atraktivnost dođe kao bonus, čist luksuz, dodatna nagrada, koja nas raduje i navodi na pomisao da smo imali sreće što je osoba koju volimo tako lepa i privlačna.
Sve ostalo kod osobe koju volimo, usrećuje nas mnogo više od njene lepote.
Kako govori
Sporo i promišljeno, kao da svaku reč odmerava, tako da se uvek utišamo i iščekujemo šta će reći. Brzo, sve preskačući redosled, kao što potok skakuće i prska preko kamenja, zasipa nas rečima i uvek se čudimo kako to spontano izbija iz nje i kako je zabavno i osvežavajuće. Naglašava reči, kao da ih podvlači, kao da diktira i očekuje da zapišete. Vrti se ukrug, da vam se zavrti u glavi – njena priča je kao levak, široka na početku, sve brža i uža na kraju i sprovodi sadržaj tačno gde treba…
Kako se smeje
Smeh osobe koju volimo, greje nam srce, pa volimo i taj smeh. Kad ga čujemo i sami se smešimo i osmehujemo. Glasan i neobuzdan, pun života i radosti, zarazan smeh, smešan smeh – kikotav, na kriške, penje se i spušta i penje – kakav god da je, volimo da ga čujemo, jer onda znamo da je život dobar i da je sve u redu.
