Ako postoji vođa kulturne gerile u Srba, koji dejstvuje na teritoriji cele bivše Jugoslavije i predstavlja simbol onoga što mlad čovek može sa svojim talentom, pameću, radom i istrajnošću u ovoj tužnoj bivšoj zemlji, to je Marko Šelić, MarČElo.
Verujem da te razmišljajući fanovi prilično ovako doživljavaju. Kako ti to vidiš, da li je ovo preterano, a?
Pa, preterani su uslovi življenja koji čine da bilo kome izgledam tako samo zato što radim svoj posao – kao, „talentom, pameću, radom i istrajnošću“ čovek je izveo potpunu neverovatnost: bavi se onim čime želi i tu, izgleda, ima i neke rezultate. Da su okolnosti normalne, od cele ove jednačine važilo bi se samo poslednje: rezultati. Ovako kako je, mnogo se više reči troši na neko silno iščuđavanje nego na konkretnu priču o delima, valja li to čemu i zašto. Isto mislim i o „kulturnoj gerili“: preko osamdeset posto nacije, onako odokativno, na ovaj ili onaj način zaljubljeno je u estradu i saučestvuje u javašluku šunda – otuda te i samo odbijanje da saučestvuješ već svrstava u nešto drugo. Pri ozbiljnijoj klimi taj bi kriterijum, naravno, bio daleko stroži i za pobornika kulture kvalifikovalo bi te ponajviše ono što jesi, a ne samo ono što nisi i ono na šta ne pristaješ.
U bliskom si kontaktu sa publikom, uvek spreman da se fotkaš i daješ autograme. Je l’ to domaće vaspitanje, disciplina, deo spektakla, nešto četvrto?
Mislim da svega pomenutog u tome ima. Recimo to ovako: a) vaspitanje nalaže da ljudima pokažeš zahvalnost; b) druženje s publikom, stoga, jeste sastavni deo programa; c) da bi izdržao, treba ti disciplina, inače ćeš pući. Mnogi veruju da nema ničeg lepšeg nego biti okružen gomilom ljudi koji misle da si nekakvo polubožanstvo (evo, čak i politički vrh to vidi tako), ali samo ih opterećenost anonimnošću tera na to. Ne može to nikad biti lagodan zadatak, jer nisi polubožanstvo, nego osoba izložena očekivanjima velikog broja ljudi, koji svakog trenutka važu i većaju o tome ko si zapravo i kakav si, te ti tako prave pritisak i kad te vole, kamoli kad te ne vole. Ako ne postoji mesto, i u stvarnom prostoru i u tebi, na koje možeš da se skloniš od svega toga, odlepićeš pre ili posle. Valjda je to smisao one lepe sintagme mentalna higijena.
