Kad ostajemo zaglavljeni u nekom periodu nedozrelosti, biramo nepreuzimanje odgovornosti i zagorčavamo život sebi i drugima. Žene koje više vole da budu devojčice, redovno još i misle kako je to baš slatko, neodoljivo i šarmantno i kako na taj način inspirišu muškarca da bude zaštitnik i vođa, koji im je potreban. A nije im potreban zato što ne mogu same, nego zato što onda mogu da ostanu razmažene, nedisciplinovane i neodgovorne, jer imaju nekog da bude stariji i pametniji. Žene-devojčice manipulišu svojom detinjastošću, jer tako više vole.
Ona ne voli da radi
Otkako je počela da radi, ona uspeva da izlazi samo vikendom, čak ni u teretanu ne može da ide svakog dana i nikako da se prilagodi, uspostavi ritam i naspava. Ona je prosto uvređena time kako je dosadno i naporno u svetu odraslih i to je čitav njen doživljaj i utisak koji stalno ima potrebu da deli sa svima. Kao da posao ne ostavlja nikakav drugi utisak na nju. Kao da ne reaguje na zahteve posla, na mogućnost da pokaže svoje sposobnosti, da nešto nauči, da pronađe zadovoljstvo u tome što je koristan član zajednice i što sama zarađuje svoj novac. Nju posao samo smara, od samog početka. Prosto da se zapitate šta li ona stvarno radi, da li uopšte nešto zna, kako se uopšte zaposlila i kako je uopšte trpe tamo. Nezrele žene često imaju jednu jedinu ambiciju – da nađu muškarca koji će da ih izdržava, da ne bi morale da rade. One se groze zarađivanja za život, ali uopšte im ne smeta da novac primaju na poklon.
