Ne možeš očekivati da kolege na poslu slepo veruju tvojim naređenjima i da imaš zaposlene koji klimaju glavom. Naravno da postoje i oni koji će ti reći “ne” i koji izričito ne žele da izvrše određene stvari. Da li je to pitanje principa ili loša radna etika, vreme je da istražimo.
Konkurencija na poslu je velika, a teško se prepoznaju oni najbolji. Kad vas menadžment vidi kao deo tima teško je biti primećen, cenjen i što je još važnije – nagrađen za svoj naporan rad.
Treba predstaviti sebe kao osobu koja voli red i rad i prikazati se kao lider u poslovnoj industriji, pa tek onda postati autoritativna osoba, koju svi poštuju, cene, a ujedno je se plaše.
“Ja ne mogu, ja sam sprečen, imam problem…” ne sme da se čuje!
Prva stvar koju treba učiniti jeste da promenite način na koji mislite o svom poslu i klijentima. Ono što vašeg poslodavca zanima jesu rezultati, a ne da li vi nešto možete i zašto ne možete. Šefovi vole kada su problemi rešeni bez mnogo priče, a stvari treba da budu jasno određene i fiksirane.
Jedna od najlakših stvari jeste ograđivanje rečenicom “to nije moj posao”, ali ovo je sintagma koju izgovaraju slabe i nezainteresovane osobe.
Zamislite samo čoveka koji na poslovnom sastanku kaže kako ne može da odradi neku stvar i skroz nezainteresovano odbije izvršavanje neke naredbe. To poslodavcu jasno stavlja do znanja da osoba nije profesionalna, a on se može oprostiti od unapređenja.
Najvažnija je edukacija i upornost, pa čak i onda kada nisu pozitivni rezultati na vidiku.
Budi pedagog!
Savetuj saradnike, savetuj klijente, prijatelje i imaj na umu da “lepa reč i gvozdena vrata otvara”. Tako je i na poslu. Sve se može kada je organizacija dobra, a autoritet se ne stiče preko noći, već napornim radom i pričom.
Vlast se danas ne nasleđuje, to je veština koja se stiče. Vremenom se stvara reputacija, a promena igre postaje način razmišljanja. Ukoliko želite da se uzdignete na društvenoj lestvici i da budete autoritativna osoba morate da čitate misli ljudi i da učinite da vam veruju.
Mlaćenje prazne slame nikome ništa dobrog nije donelo, a pošto osobe steknu poverenje u vas i počnu da veruju u vaše reči, počeće da veruju i u naredbe i da ih izvršavaju.
Budi edukator!
Svaki šef treba biti edukator podređenima i pre svega uzor koji oni treba da slede. Zato je veoma važno da šef pokaže znanje i da deli pametne misli i informacije sa svojim timom.
Znanje ne treba sebično čuvati za sebe već ga velikodušno darovati drugima. Onda kada drugi uvide da vaša priča nije prazna i da ima istine u teoremama i definicijama, počeće sa realizacijom, ali zajedničkim snagama, sa vama na vrhu poslovne piramide.
Specijalizacija je put do uspeha
Šef ne treba nikada stagnirati, već uvek nadograđivati svoje znanje i usavršavati se.
Vođeni ovom dokazanom činjenicom, šefovi moraju biti eksperti za određenu oblast, najbolji da boljih nema. Tek kada osoba postane specijalista njen glas čuće se daleko, a veštine će biti te koje će otvoriti zlatna vrata uspeha.
Rezultati, ne želje
Jedno je pričati i planirati, a nešto sasvim drugo realizovati. Od prvih skica do gotovog materijala put je dugačak, a samo oni najbolji znaju kako da u kratkom periodu ostvare značajne rezultate.
“Želim povišicu”, to nije cilj, to je želja. To je nešto što ne zavisi konkretno od vas već od niza propratnih činjenica, drugih ljudi, a pre svega nekog ko je iznad vas.
“Želim da napišem članak”, e ovo je cilj, koji se može lako ostvariti, samo je potrebno uložiti energiju i volju, a ovaj cilj zavisi isključivo od vas.
Violeta Stojanović
