Ova osećanja su otrovna, zato što ti rade baš to – truju te. Jedu te iznutra, kao da si popio neku kiselinu, koja lagano nagriza sve tvoje sjajne unutršnje delove i prekriva ih rđom. Tvoja sposobnost da se raduješ zbog nečijeg uspeha, da sučestvuješ u nečijem bolu, da budeš srećan i rasterećen, velikodušan i da uživaš u ljubavi. Kad nekog voliš, plašiš se da te ne izda, da ga ne izgubiš i slabo podnosiš da taj neko uživa u stvarima koje nemaju veze sa tobom, ili da voli i neke druge ljude – takav si u prijateljstvu, takav si u vezi i ne sviđaš se sebi, ne voliš da budeš takav, a ne znaš kako da ne budeš.
Evo tipične situacije, u kojoj podležeš zavisti i ljubomori na više nivoa i posle mrziš sebe intenzivno – tvoja devojka je postigla neki uspeh, predstoji svečanost na kojoj će primiti priznanja, ili ima javni nastup, promociju svoje prve knjige, pobedila je na nekom muzičkom festivalu, šta god, ona je zvezda i ima svojih pet minuta. Ona blista, srećna je, trijumfuje, ganuta je, ljudi joj čestitaju, u neverici je, ima tremu – razna osećanja se mešaju u njoj i ona sva treperi od tolike pažnje koja joj se posvećuje. Ona poseže za tobom, traži tvoj pogled, tvoju ruku, tvoje odobravanje, tvoju podršku – želi da podeli sa tobom svoj uspeh, a ne dopire do tebe. Nije joj jasno šta se događa u tebi, jer je suviše zauzeta sopstvenim osećanjima. A ti si sav kiseo. Osmeh ti je kiseo, držanje ti je kruto, hladno ti je u želucu – uopšte nisi srećan zbog nje, naprotiv. Zavidiš joj što je zvezda i potpuno zaboravljaš da je ona tvoja zvezda. Umesto da joj se diviš i da se raduješ zbog nje, da osećaš kako se oseća, da shvatiš koliko je istovremeno krhka i jaka u tom trenutku i koliko joj je potrebno tvoje odobravanje i podrška, da budeš ponosan na nju, da joj šapneš koliko je voliš i koliko si srećan zbog nje, ti joj prosto zavidiš. Ljubomoran si na njen uspeh.