Hteo sam da probam. Pa da vam kažem da probate i vi, ako stvar radi. I probao sam. I odmah da vam kažem, nemojte ovo probati kod kuće.
Osim ako nemate spremnost, smelost, veru i nepokolebljivost egzorciste.
Ne želite da budite te demone. Ali, ako mi ne verujete, probajte. Možda će vam Bog pomoći. Meni nije.
A samo sam rešio da jedan dan budem u fazonu da draga, da je slušam i povinujem se, pa da vidimo hoće li biti zadovoljna.
Počelo je sasvim bezazleno. Od dogovora za veče.
– Šta hoćeš da radimo večeras, pitao sam je.
– Večeras? Pa sreda je.
– U pravu si. Šta hoćeš da radimo večeras u sredu?
– Što me zezaš? Sredom idem na jogu do deset, dođem kući, tuširam se, klopam nešto lagano i legnem.
– Hoćeš da te vozim na jogu?
– Tebe moja interesovanja baš ne zanimaju nimalo. Gde da me voziš, bre, ukrug oko bloka? Joga je kod Suzane, dve zgrade od mene.
Uh, ispala. Iako sam mogao da nazrem kuda ovo vodi, nisam se dao.
– Izvini, dušo, u pravu si. Ne vodim dovoljno računa o tvojim interesovanjima i tvom rasporedu. Hoćeš da dođem i spremim ti nešto dijetalno, pa da posle zajedno prilegnemo?
– Dijetalno? Znala sam da misliš da sam debela. A lepo te pitam pre neki dan je l’ to meni poraslo dupe ili mi ove farmerice ne stoje dobro…
– Dušo, znaš da ja mislim da dupe nikad ne može previše da poraste, a rekla si da hoćeš dijetalnu večeru…
– Rekla sam laganu.
