Kad kažemo „zvuk“ obično prvo pomislimo na slušanje muzike, ali u svetu je toliko mnogo zvukova, da zapravo i ne poznajemo potpunu tišinu, osim ako nam sluh nije oštećen. Zvuk je jedan od darova ljudima na Zemlji, jer u svemiru, zvuka nema. Zapravo, nema molekula, a zvuk putuje i rasprostire se putem molekula. Ne želiš da čuješ tu zaglušujuću tišinu, ali možda te interesuje da saznaš još po nešto o svakodnevnom čudu zvuka.
Zvuk putuje kroz vazduh brzinom od 1.120 km na čas ili 340 metara u sekundi.
Ako pljesnite rukama ispred piramide El Castillo na lokaciji Chichen Itza u Meksiku, eho će imati zvuk veoma sličan cvrkutu ptica.
Dugotrajna izloženost buci (svakodnevno tokom više sati, na poslu) dovodi do manjih psihičkih problema i prbolema sa visokim krvnim pritiskom.
Muzičari filharmonija i drugih orkestara u proseku rano gube sluh. Procentualno, od 13 do 30 procenata aktivnih muzičara gubi sluh pre nego što uđe u treće doba.
Nauka tvrdi da bi ljudski glas mogao da otvori crnu rupu koja bi pojela galaksiju – ukoliko bi uspeo da postigne uzvik jačine od 1100 decibela.
Postoji i strah od muzike – zove se melofobija.
Erupcija vulkana Krakatau 1883. godine proizvela je najglasniji zvuk u prirodi ikad zabeležen. Mogao se čuti na 6.500 kilometara udaljenosti, a ljudi koji su živeli na daljini od 160 kilometara doživeli su trajni gubitak sluha.
Naučnici su jednom prilikom testirali inteligenciju dabra tako što su puštali zvuke tekuće vode preko kasetofona postavljenog na livadi. Rezultat eksprimenta je bio taj da je dabar počeo da pokriva kasetofon granama i blatom.
