Dobar govor je onaj koji drži pažnju slušalaca – oni će možda upamtiti poruku koju ste im poslali kroz svoj nastup, a možda će zapamtiti samo vašu pojavu i način na koji ste govorili, odnosno ono što je ostavilo utisak na njih. Ali, sledeći put će ponovo hteti da vas čuju, jer se sećaju da ste baš lepo govorili i da je bilo interesantno.
Dobar govor ne sme da bude dugačak – dugački govori na kraju postanu dosadni, ma koliko da su u početku bili zanimljivi. Stručnjaci koji su se bavili analizom i ocenom govora, pronašli su da dobar govor traje 11 minuta i 42 sekunde, a onaj koji traje tek minut i po duže, već je dosadan. Sa svakih sledećih 70 sekundi, posle ove granice (11. 42) šanse da govor postane dosadan, udvostručuju se. Koncipiraj ono što želiš da kažeš tako da traje desetak minuta (i minut da rezimiraš i istakneš poentu na kraju) i upravljaj se prema sledećim preporukama.
Nastupi lično – fraze su dosadne i ukazuju na nemaštovitost, niko ne želi da čuje ono što je sto puta rečeno. Ali, sve je na ovaj ili onaj način do sada rečeno, pa vi ne možete ljudima da saopštite nešto spektakularno novo i da im donesete neku fantastičnu vest. Zato možete da nastupite lično, iz svog iskustva, sa svojom pričom – to je ono prema čemu niko ne može da ostane ravnodušan. Lična priča ukazuje na autentičnost, istinitost, verodostojnost, kad iznosite svoja osećanja, iskustva, zablude, zaključke, ljudi vam veruju.
Ne pravite dugačak uvod – ne morate govoriti kao što se piše sastav (uvod, razrada, zaključak). Ne morate, doduše, ni pisati kao što se piše sastav. Možete početi sa poentom, sa zaključkom, ili porukom koju želite da ljudi prime, a onda je “dokumentovati” sopstvenim iskustvom, odnosno ispričati kako ste došli do tog zaključka.
