Naš sagovornik je Igor Milenković, direktor voćarstva i povrćarstva kompanije Delta Agrar i generalni menadžer Delta Frukta u Moskvi. Delta Agrar je najveći izvoznik jabuka proizvedenih u Srbiji, a sa Igorom smo razgovarali o tome kako izgleda sarađivati sa preko 30 zemalja širom sveta, koliko se i kako razlikuju tržište u Srbiji i Rusiji, sa kojim se izazovima na svojoj poziciji svakodnevno susreće – ali i na koje rezultate svog rada je najponosniji. Igor je proglašen za Mladog menadžera godine od strane Sprske asocijacije menadžera, a u nastavku saznajte više o njegovoj uspešnoj karijeri i pročitajte koji je njegov savet za mlade ljude na početku karijere.
Nalazite se na poziciji direktora voćarstva i povrćarstva kompanije Delta Agrar. Za one koji nisu upoznati, šta sve podrazumeva vaša pozicija?
Biznis koji vodim na poseban način spaja lokalno i svetsko. Taj dualizam donosi dinamičnost i raznovrsnost posla u kojem posebno uživam, uz sve prateće izazove. Lokalni deo moje biznis priče odnosi se na proizvodnju jabuke na neverovatnih 700 hektara koliko imaju naša dva voćnjaka u Zaječaru i Čelarevu. Osim toga, veliki smo proizvođači povrća na više lokacija širom Srbije, a imamo i tri logističko-distributivna i otkupna centra u zemlji.
Svetski deo priče odnosi se na činjenicu da je naša kompanija najveći proizvođač jabuka i jedan od najvećih izvoznika i uvoznika voća i povrća u Srbiji, i kao takva sarađuje sa kompanijama iz celog sveta i to je ono što moj posao čini interesantnim. Ono što je važno da istaknem jeste da iza svih naših uspeha stoje ljudi koji imaju istu viziju i ciljeve, a ja sam neko ko im je svakodnevno posvećen i čini sve da taj tim bude pobednički.
Takođe, generalni ste menadžer Delta Frukta u Moskvi. Šta smatrate svojim najvećim uspehom na ruskom tržištu tokom prethodne četiri godine?
Delta Frukt je bio moj prvi veliki projekat. Ponosan sam na činjenicu da mi je ukazano poverenje predsednika Upravnog odbora kompanije Delta Holding, gospodina Miškovića, i da sam dobio priliku da, zajedno sa kolegom Andrejem Sovrovićem, a sad imam tu sreću da ga zovem i kumom, razvijamo biznis u tek otvorenoj firmi u Moskvi.
Danas, posle tri i po godine na poziciji generalnog direktora Delta Frukta, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da se kompanija profilisala kao pouzdan i renomiran dobavljač za sve trgovinske lance u Ruskoj Federaciji. Stabilno poslujemo i na ovom tržištu, u izrazito promenljivim i turbulentnim tržišnim uslovima i u skladu sa novonastalom geopolitčkom situacijom.
Kako se tržište u Moskvi razlikuje od tržišta u Srbiji?
Više je socio-ekonomskih faktora koji ukazuju na razlike između ova dva tržišta. Rusko tržište je ogromno i oni godišnje uvezu značajno više jabuka od celokupne proizvodnje Srbije. Kao takvo, nama izvoznicima pruža šansu za različite razvojne projekte i aktivnosti.
Ono što je, za mene, velika i ključna razlika, to su ljudi i odnosi koji se grade. Kolege sa kojima sarađujemo u Srbiji su srdačnije, posvećene su kreiranju dugoročnih partnerstava u kojima obe strane moraju da daju svoj doprinos. U Rusiji je to mnogo drugačije – ljudi su hladni, izostaje taj prisniji momenat, svojstven ovim, uslovno rečeno, mediteranskim prostorima. Retko se u Rusiji poslovi “završavaju u kafani”, kao što je to slučaj kod nas. A znamo koliko to uspešno može da bude.
Delta Agrar je najveći izvoznik jabuka proizvedenih u Srbiji. Do kojih dalekih zemalja su stigle srpske jabuke i kako izgleda sarađivati sa celim svetom i različitim državama?
Naše jabuke su do sada stigle u preko 30 zemalja širom sveta! Među njima su destinacije kao što su Malezija, Singapur, Bangladeš, Oman, Bahrein, Maldivi itd. Pored Evrope, naše najveće izvozno tržište jeste Bliski Istok, a tu pre svega mislim na UAE, Saudijsku Arabiju i Katar. U Evropi smo, osim Rusije, koja je i dalje naše najveće izvozno tržište, napravili zavidan uspeh i na tržištu Velike Britanije. Od prošle sezone smo aktivni i na tržištu Dalekog Istoka i bili smo najveći izvoznik srpskih jabuka u Indiju. Za ovu sezonu idemo korak dalje i planiramo da prodremo na tržište Afrike gde, takođe, vidimo dobar potencijal.
Upravo je ova saradnja sa različitim zemljama i kulturama nešto što ovaj posao, osim svega ostalog, čini lepim i zanimljivim. Obožavam putovanja i da upoznajem nove ljude, a kroz ovaj posao u Delti sam proputovao skoro ceo svet. Svaka od zemalja ima svoje specifičnosti, kako u svakodnevnoj komunikaciji, tj. pregovaranju i ugovaranju poslova, a tako i u zahtevima tržišta.
Koji su izazovi jednog ovako obimnog projekta izvoza i na koje ste rezultate svog rada najponosniji?
Izazovi na novim tržištima su svakodnevni, naročito u periodu adaptacije i učenja oko kvaliteta, potreba i navika na ovim tržištima. Prethodnih godina smo morali da prilagođavamo i našu proizvodnju i asortiman kako bismo mogli da odgovorimo na sve zahteve već pomenutih tržišta. Ponosan sam na to što smo u izuzetno kratkom roku zauzeli veoma važnu poziciju na tržištima gde smo pre nekoliko godina mislili da uopšte nećemo uspeti da plasiramo naše proizvode, imajući u vidu tradiciju i navike koje gaje ta tržišta i veliku konkurenciju sa kojom se susrećemo. Naš brend je danas prepoznat u svetu voćarstva i radićemo snažno na tome da ga učinimo još zvučnijim.
Osam godina radite u kompaniji Delta. Šta vam je ova kompanija pružila i šta vas i dan-danas motiviše da napredujete?
Pružila mi je priliku da se veoma mlad dokazujem u svetu biznisa. Sigurno da sam tu priliku i zaslužio, ali je vrlo verovatno ne bih dobio u većini drugih kompanija. To je ono što Deltu razlikuje od ostalih – njen fokus je na mladim ljudima, kojima se daje prilika i podrška u celom tom procesu napredovanja i sazrevanja. Do sada se mnogo puta dokazalo da je u Delti sve moguće, uz malo sreće, a mnogo rada i zalaganja i upravo je to ono što me motiviše, da svakodnevno učim i razvijam se i budem bolji nego juče.
Kada se osvrnem za tih osam godina, srećan sam zbog svega što tamo vidim. Svakom uspehu se radujem, kao i greškama koje sam pravio jer su me i one mnogo toga naučile i načinile profesionalcem kakav sam danas. Ali tu ne stajem. Delta je kompanija koja ima velike planove i u njima se i vidim.
Prethodne godine proglašeni ste za Mladog menadžera godine, u okviru Srpske asocijacije menadžera. Šta za vas predstavlja ovo priznanje?
Izuzetno sam ponosan na ovu nagradu jer dolazi od struke, od Srpske asocijacije menadžera koju veoma cenim zbog integriteta i vrednosti koje zastupa i zbog toga što godinama prepoznaje i nagrađuje ono najbolje u nama. Ta nagrada je znak na mom karijernom putu, osvetljava mi dalje kuda treba da idem i čemu da težim i daje podstrek za sve buduće što dolazi u mojoj karijeri.
Član ste prve generacije SAM Akademije i delite vrednosti ove asocijacije. Zašto je važno da postoji Srpska asocijacija menadžera i na koji način ona doprinosi ljudima iz sveta biznisa?
Osim toga što se kontinuirano bavi edukacijom i profesionalnim razvojem menadžera, Srpska asocijacija menadžera, takođe, veoma efikasno povezuje menadžere, što smatram da je od velikog značaja. Ja sam kroz period članstva u SAM-u, a naročito kao polaznik prve generacije ove Akademije, upoznao predivne ljude i stekao prijatelje za ceo život i smatram da je to najveća vrednost SAM-a.
Koji je vaš poslovni moto i da li se menjao tokom godina?
Budi svoj, drži do svog integriteta i nikad ne odustaj. Sve je dostižno. Za svaki problem postoji rešenje. Ovo je nešto što me vodi sve vreme.
Nedavno sam imao priliku da slušam fenomenalno predavanje izuzeznog govornika iz Amerike, Stan Slap-a, iz kojeg sam izvukao jedan poslovni moto koji mi se jako dopao i biće mi u fokusu u nastavku karijere – Be human first and a manager second.
Koji biznis savet biste dali mladim ljudima na početku karijere?
Uspeh i napredak u poslu se ne podrazumevaju. Jako bitno da u tom procesu kontinuirano ulažu u znanje i budu najbolja verzija sebe. Proaktivnost je izuzetno važna na ovom putu, a strpljivost se pokazuje kao velika vrlina. Poslednje, ali ne i manje važno, neophodno je da pronađu motivaciju i inspiraciju i da čvrsto veruju u sebe – a tada ih uspeh neće zaobići.
Fotografije: WANNABE Media
Jovana Pantić
