Naš sagovornik je Dejan Tadić, diplomirani ekonomista, direktor operacija kompanije Biznis Integrator koja posluje na principima efikasnosti, inovativnosti i optimizacije. Dejan je izgradio bogatu biznis karijeru, sa iskustvom u razvoju tržišta, prodaji, osiguranju, liderstvu. Kako kaže, saživeo je sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) u kojoj je naučio razne stvari o trendovima poslovanja i tržišta, i stekao dobre prijatelje. Dejan je i bivši košarkaš, koji mnoge principe iz košarke primenjuje i u svakodnevnom poslovanju. Pristupačan, vedar, nasmejan i šarmantan, Dejan nam je između ostalog, otkrio šta je sve potrebno za izgradnju poslovnog kredibiliteta, kako dostići originalnost na konkurentnom tržištu, i na šta je posebno ponosan u svojoj karijeri…
Vaše zvanje je operativni direktor u kompaniji Biznis Integrator. Za one koji nisu upoznati, čime se vaša firma bavi?
Verujem da se već iz samog naziva kompanije može zaključiti koji je osnovni cilj i koncept pružanja usluge – integracija znanja, veština i iskustva.
Biznis Integrator pruža podršku institucijama i organizacijama iz javnog sektora kod kojih postoji potreba za ustupanjem delova poslovnih procesa. Predstavljamo klijentu kako da svoj potencijal iskoristi na najbolji mogući način. Polazimo od toga da javne institucije i organizacije najbolje poznaju svoje poslovanje, ali smo tu da na najoptimalniji način unesemo organizacioni, tehnički i regulatorni element. Zajedno sa klijentima definišemo obim, ciljeve i očekivanja od našeg angažovanja. U drugoj fazi primenjujemo stečena znanja i iskustva kako bismo postavili i primenili odgovarajuću strategiju. U tu svrhu detaljno razmatramo i ekonomsko okruženje i specifične rizike koji mogu imati uticaj na poslovanje naših klijenata. Kroz integraciju na obostrano zadovoljstvo ostvarujemo odnos zasnovan na znanju, poverenju i kvalitetu.
Koje dužnosti podrazumeva vaša pozicija?
Ja sam playmaker – organizujem napad čitave ekipe kontrolisanjem lopte i njenim dodavanjem saigraču. Kao operativni direktor odgovoran sam za primenu organizacionog modela koji je prilagođen potrebama klijenata, a koji nam omogućuje optimalan kvalitet usluga i operativnu efikasnost. Kako bismo obezbedili najviši nivo usluga našim klijentima, odgovoran sam, što mi je posebno zadovoljstvo, za postizanje veće usredsređenosti, pokretačke snage i usklađenosti unutar organizacije.
Drugim rečima, moje dužnosti su da prepoznam na koje pitanje treba dati odgovor (što je bolje pitanje, bolji je i odgovor), odnosno da prepoznam taj potencijal klijenta koji treba da se iskoristi na najbolji mogući način, kao i da radi integracije sagledam stvari malo drugačije i pomerim pokoju granicu. Preostaje mi, da sa timom mnogo radim kako bismo ostvarili sve što isplaniramo, ali preostaje i osećaj zadovoljstva kad vidimo da rezultat kompanije neće izostati.
Biznis Integrator posluje na tri osnovna principa: efikasnost, inovativnost i optimizacija. Na koji način ih implementira u svakodnevno poslovanje?
Kroz integraciju. Implementacijom navedenih principa u svakodnevnom poslovanju ujedno se i obavezujemo na otvorenu i direktnu komunikaciju, proaktivan pristup i na pouzdanost. U današnjem dinamičnom i zahtevnom poslovnom okruženju naš iskusan i pripremljen tim u saradnji sa zainteresovanim javnim institucijama i organizacijama, pronalazi najbolje rešenje za efikasno funkcionisanje određenih poslovnih procesa, kao i mesta za unapređenje. Imajući u vidu naše bogato iskustvo, u mogućnosti smo da svežim idejama potkrepimo sva pitanja koja klijent smatra relevantnim.
Izgradili ste bogatu karijeru. Bavili ste se razvojem tržišta, prodajom i osiguranjem; kao lobista, a potom i vođa tima za strateški pristup klijentu i javnosti u VIP Mobile, a zatim i kao lobista za A1 klaster. Šta je sve potrebno za izgradnju poslovnog kredibiliteta?
Najvažnije je da ispunite obećanja koja ste dali sami sebi. Zaista, tu nema kompromisa. Aktivno ostvarivanje ciljeva ne treba da uspori moralni razvoj. Ne sme da dovede do karakterne deformacije. U svojoj knjizi, Džejms Nejsmit, tvorac košarke, piše: „Često sam imao priliku da čujem neke gledaoce kako govore da utakmicu dobijaju slobodna bacanja. Ja sam uvek bio pri stavu da utakmicu gube faulovi. Lično, verujem da bi svaka tendencija ka umanjivanju kazni za prekršaj bila ozbiljna greška“.
U pogledu vaše kompletne karijere, koji je bio najzahtevniji izazov sa kojim ste se susreli?
Ljudi, definitivno! Najveći izazov su ljudi koji razmišljaju na način – zašto ne. Trudim se da svaki izazov sagledam kroz pitanje zašto da, umesto zašto ne. Ljudi, odnosno igrači, čine tim, a kako će tim igrati zavisi od toga kako igraju oni koji ga čine. Košarka, na primer, više nego neki drugi sportovi, zahteva integraciju individualnih sposobnosti u nesebičnu igru tima. U tom smislu izuzetno cenim igrače koji znaju da poštuju druge, koji su posvećeni stvarima koji rade i koji dozvoljavaju da njihova posebnost dođe do izražaja. Nekad su se stvari radile sa malo više karaktera nego danas – u tom smislu sam old school.
Šta je sve potrebno za uspeh, kao i za originalnost u pogledu konkurencije?
Bilo bi pretenciozno da mislim da raspolažem taktikom za postizanje uspeha. Ipak, jedno je sigurno – da bi bilo koja taktika uspela potrebno je da se ispune određeni preduslovi:
Moraš da poznaješ pravila igre – moraš dobro da poznaješ pravila igre.
Tim – da bi pobedio moraš da imaš tim! Zvuči jednostavno, ali to je, u stvari, najteži deo. U košarci svi igrači moraju da budu dobro tehnički obučeni, da se pravovremeno kreću i da neprekidno imaju u vidnom polju i neaktivne igrače – i saigrače, ali i protivnike. Tako je i u svakom poslu. Štaviše, čitanje pozicija odbrane često postaje najvažniji faktor uspešne igre u napadu.
Disciplina – to će vam svi reći! Baš kao u sportu. Imao sam tu sreću da se bavim sportom od detinjstva i to mi je mnogo pomoglo. Za mene je sport bio stvar vaspitanja – tata, hvala ti. S jedne strane, disciplina mi je pomogla da ipak, istreniram i kada mi nije bilo do toga (jer disciplina uvek pobedi motivaciju) i, zaista, da budem jači od izgovora. S druge strane, da naučim da se izborim sa najrazličitijim situacijama na terenu – sa svim faulovima, lošim suđenjem, da elegantno prihvatim poraz, ali i to da kad se igra zaoštri – treba oštro igrati.
Verujem da smo, ukoliko i nakon što uspemo da ostvarimo navedene preduslove, završili sa zagrevanjem. Tek tada, se stvari komplikuju. Onda izlazimo na teren, i onda nam je potreban prvi Njutnov zakon. Prvi Njutnov zakon nas uči da tela u stanju mirovanja ostaju u stanju mirovanja, odnosno da tela u pokretu ostaju u pokretu. Da bi se iz stanja mirovanja prešlo u stanje kretanja – neophodna je sila! Dakle, potrebna nam je sila – aktivaciona energija, strast ili kako god odlučite da je nazovete.
Važite za ambasadora Srpske asocijacije menadžera (SAM). Kažete da ste saživeli sa ovom organizacijom. Zašto vam je ona značajna?
SAM je okruženje posebno intelektualno izazovnih i inspirativnih ljudi; udruženje iskusnih menadžera posvećenih profesionalnoj nadogradnji i afirmaciji menadžerske struke. Verujem da je za mnoge prva asocijacija na SAM – networking – i u pravu su, ali SAM je i mnogo više od toga. SAM se aktivno zalaže za ekonomski razvoj, za promovisanje kulture poslovanja i podizanje svesti o ulozi menadžera u društvu.
Zaista, uvek me impresionira šta dobrom komunikacijom možemo da postignemo ili koliko lošom možemo da izgubimo. Na osnovu komunikacije u SAM-u smo stvorili osnovu za razumevanje poslovnog okruženja i trenutnih izazova sa kojima se svi suočavamo i nastavljamo da promovišemo standarde profesionalne odgovornosti menadžera. Upravo poslovno okruženje i sadržaji koji se konzumiraju mogu postati odlučujući faktor napretka i razvoja nečijeg poslovnog potencijala. Ali, ne treba izgubiti iz vida i jednu važnu stvar – da se tim ne forsira pred utakmicu, da se tim gradi strpljivo i kontinuirano. Isto tako se i mreža ljudi – koji će vam biti podrška, dati savet, stati iza, pored ili ispred vas – gradi kad vam ne treba.
Kao član SAM-a, šta ste tu naučili, ostvarili…?
Da se znanje množi deljenjem. Zanimljiva jednačina – je l’ da? Razmenjivanjem, deljenjem znanja i iskustva razvijamo i lične performanse. Važno je da vidimo da je i drugima teško. Biznis je često kao slobodno bacanje. Slobodno bacanje je najlakši šut u košarci. A da li je baš tako? Uslovi izvođenja penala su uvek isti. Sam si pred košem, vežbaš taj šut svakodnevno, pripremiš se, poravnaš, a opet svako ima i uspehe i neuspehe. Tek da ne spominjemo strategiju namernog fauliranja najnepreciznijeg u protivničkom timu. Pa koliko je teško shvatiti taj najlakši šut u košarci?
Dodatno, možda i najvažnija stvar koju sam naučio kao član SAM-a je to da svi uče od nekog, i da je zaista važno da onima koji od nas uče prenesemo to da smo i mi učili od nekog. Upravo je ta razmena energije, znanja i iskustva najvažniji faktor vere u sebe. Kada se umrežite, razmenite iskustva – vidite da, ako neko pogađa tek svako drugo slobodno bacanje, to uopšte nije tako loše. S druge strane, podjednako važna stvar koju sam naučio je to da se ne obeshrabrim kad se ljudi ne slažu sa mnom. Tu sam fazu brzo prevazišao, sada već imam osećaj da sam, kad se previše ljudi slaže sa mnom, negde pogrešio.
Na šta ste posebno ponosni u svojoj karijeri?
Na to sto sam skočio kada sam se najviše bojao da skočim, u suprotnom, znao sam da ću ostati u mestu.
U neobaveznom razgovoru ste nam rekli da vam je ćerka najveći izazov. Šta ste uz nju naučili?
Mislim da bi ispravnije bilo reći – šta uz nju učim, jer verujte mi – to je proces koji traje i dalje, i nije se završio. Moja ćerka je moj partner u ludosti! Moj saučesnik. U stvari, od nje malo učim, malo prepisujem. Učim kako da se zabavljam, odnosno podsećam (jer sam to malo usput zaboravio) i definitivno učim da, kad pravim planove za budućnost, osmeh više uzmem u obzir – i zato ga sad skidam samo u posebnim prilikama (izgleda da sam ipak ponešto i naučio).
Verujete li da u današnjem zahtevnom poslovnom svetu čovek može imati dovoljno vremena za svoju porodicu?
U stvari verujem da u današnjem zahtevnom načinu vaspitanja i odgajanja dece, čovek ipak može imati dovoljno vremena i za posao. Pala mi je na pamet rečenica koju izgovara osoblje u avionu pre svake pripreme za let o upotrebi maske za kiseonik, odnosno da se obavezno maska prvo stavi sebi, pa tek onda detetu, jer ćemo jedino tako uspeti da svima pomognemo. Moja maska za kiseonik, kad je frka, jeste moja majka – ona uskače da pomogne i omogući mi nesmetano disanje.
Porodica me podstiče da budem bolji i odatle crpim snagu za nove pobede, na svim poljima. Ne propuštam sitne rituale sa suprugom, da ujutru popijemo kafu ili uveče čašu dobrog vina – da zajedno pronađemo nit u haosu koji nas okružuje. Osmeh na licu članova moje porodice – to je moj statusni simbol. Sve ostalo je ostalo.
Bivši ste košarkaš, a sad se više bavite tenisom. Volite sport, putovanja, gastronomiju, umetnost, pratite IT trendove… Na koji način uspevate da izbalansirate sve svoje aktivnosti i interesovanja?
Verujem da sam do perfekcije razvio sposobnost zipovanja. Šalu na stranu, trudim se da se fokusiram na ono što je zaista važno i da “katujem” sve ostalo. Pravila igre su da svaki napredak zahteva mnogo odricanja, mnogo žrtvovanja. S druge strane, sve što propuštamo umanjuje naš uspeh! I ja pristajem na ta pravila – bez cenkanja! Ipak, ne propuštam da odvedem ćerku na trening. To je moj izbor. Moj saldo.
Koji savet biste uputili mladima koji tek ulaze u poslovne vode?
Rekao bih im da se koncentrišu, da dobro obrate pažnju – s obzirom na to da živimo u kreativnim vremenima (verujem da će svi razumeti na šta mislim) i da svako na društvenim mrežama može da kreira sliku o sebi u zavisnosti od toga koliko mu lični kapaciteti to omogućavaju – da je veoma važno, ne samo da izgledaju uspešno, da se tako oblače ili fotografišu. Da je veoma važno da, na kraju dana, to zaista i budu – uspešni za sami sebe – šta je već svakome ponaosob važno i zacrtano kao cilj.
Fotografije: WANNABE Media
