Hronično kašnjenje je više nego loša navika koja nervira sve ostale – ono postaje karakterna osobina koja vam „lepi etiketu“ koje je veoma teško osloboditi se. Ako je vaše hronično kašnjenje nešto što su svi počeli da očekuju od vas, ono može promeniti sliku o vama i zaseniti sve vaše kvalitete. Čak i ako vam uspe da smanjite kašnjenje ili čak da iskorenite to ponašanje, oni koji vas poznaju, imaće problema da prihvate pozitivne promene i posmatraće vas kao nepouzdanu osobu.
Ukoliko u svom okruženju imate nekog čije hronično kašnjenje utiče na vaše planove i umanjuje vaše poštovanje prema toj osobi, možete naučiti da koristite taktike kako biste je naveli da se pojavi na vreme. Ako treba da se nađete u 20č, osobi koja hronično kasni treba zakazati sastanak sat ranije. Naravno, ta taktika će upaliti nekoliko puta i drugoj osobi će opet uspevati da zakasni – ali možda postane svesna koliko njeno ponašanje narušava međuljudske odnose i možda je to podstakne da se koriguje.
Hronično kašnjenje je znak lošeg upravljanja vremenom i utiče na pojedinca, kao i na njegove društvene interakcije. Biti tačan, jedna je od veština koje poseduje svako ko postiže uspeh. Nije lako transformisati hronično kašnjenje u tačnost, ali moguće je na tome aktivno raditi i povećati svoje šanse za održavanje dobrih međuljudskoh odnosa i profesionalni uspeh.
Prednosti tačnosti
Hronično kašnjenje vam oduzima prednosti tačnosti, a one su brojne i značajne i uključuju povećanu produktivnost, ostvarenje ciljeva, pozitivnu reputaciju, bolje donošenje odluka, niži nivo stresa, bolji kvalitet rada, više slobodnog vremena, adekvatnu raspodelu vremena, bolji fokus, manje odlaganja, više samopouzdanja.
Uprkos svesnosti o prednostima, ljudi koji se bore sa hroničnim kašnjenjem često daju sve od sebe da budu tačni, ali ipak zakasne. Prepoznajte uzroke kašnjenja koji dominiraju kod vas, da biste mogli bolje da se organizujete i prevaziđete hronično kašnjenje.
Uobičajeni razlozi za hronično kašnjenje
Loše upravljanje vremenom
Ovo počinje sa trunutkom kada odložite jutarnji alarm i umesto da ustanete u 6, ustajete u 7 – kasnite u startu, jer više nemate dovoljno vremena za sve što treba da obavite pre nego što izađete iz kuće. Trebalo je da ste već završili sa doručkom, ali sada nemate vremena i morate ga preskočiti. Započeli ste dan sa stresom i imate nezdravu postavku za nastavak dana. Kad zakasnite sa ustajanjem, sve su šanse da ćete tokom čitavog dana nastaviti da kasnite – u svemu.
Ako se borite sa neefikasnim upravljanjem vremenom, možda će vam biti teško da završite zadatke, stignete na sastanke, ispunite rokove. Da biste to izbegli, potrebno vam je da se bolje organizujete – planirajte svoj dan unpared, ustanite onda kad čujete alarm i uradite sve što ste planirali da uradite. To znači da imate, na primer, sat ipo vremena da ujutru popijete kafu, doručkujete, istuširate se i krenete na posao. Krećite se u tom vremenskom okviru, fokusirajući se na ono što radite, da ne biste prekoračili vreme, verujući da, pošto ste ustali ranije, imate mnogo vremena i ne morate da vodite računa. Kada mislite da imate dovoljno vremena, imate tendenciju da se usporite i dozvolite da vam nešto skrene pažnju – i da opet zakasnite.
Pročitajte i ovo: Nije hronično kašnjenje, nego vremenski optimizam
Hronično kašnjenje i odlaganje obaveza
Hronično kašnjenje je često povezano sa odlaganjem obaveza, koje vas usporava u svim životnim aspektima. Kada odugovlačite, zapravo sve ostavljate za poslednji trenutak, a kada se nagomila sve sa čim ste odugovlačili, naravno da nemate dovoljno vremena i da ćete zakasniti. Takođe, odlaganje obaveza i kašnjenje stvoriće vam opravdano lošu reputaciju, jer će dovesti do toga da žureći da sve završite u poslednjem trenutku, radite površno i pravite greške. Da biste „prevaspitali“ to ponašanje, koristite pravilo 5 sekundi, naročito kad ste u iskušenju da odložite neke dosadne i neprijatne zadatke. Ovo pravilo sugeriše da bi trebalo da započnete zadatak u prvih pet sekundi nakon što ste pomislili na taj zadatak. Praktično, to znači, čim se nečeg setite, ili čim pomislite na ono što treba da uradite, počnete odmah, bez odlaganja.
Preopterećenost
Možda prihvatate sve zadatke, sve pozive za druženje, sve molbe za pomoć, koje vam upućuju kolege, prijatelji, porodica, jer nastojite da svima izađete u susret i da budete dobra i predusretljiva osoba. Ali, uspevate jedino da se iscrpite jureći sa jednog zadatka na drugi i kasneći na svaki. Možda precenjujete svoje kapacitete, a možda nemate čvrste granice i jasan stav – i jedno i drugo zahteva objektivnu procenu i korekciju. Ne morate sve da radite sami i ne morate da prihvatite sve što vam drugi nameću, da biste zadržali njihovu naklonost. Zapravo, kad postavite jasne granice i iskažete čvrst stav, drugi vas više poštuju. Naročito ako to rezulitra vašom tačnošću.
Hronično kašnjenje i saobraćajna gužva
To zaista može biti veliki problem – saobraćajna gužva nije nešto na šta možete uticati, naročito ne kada se radi o zastoju zbog neke nezgode. Ali možete preduzeti mere predostrožnosti koje su dostupne i moguće – slušajte ujutru izveštaj o stanju na putevima, pogledajte na mreži koje su linije prevoza i ulice najmanje opterećene i – krenite na vreme. Ako vam u idealnim uslovima treba 20 minuta da stignete tamo gde ste pošli, krenite barem pola sata ranije.
Zašto je važno da ne kasnite
Stići na vreme, važno je iz više razloga – pokazuje poštovanje prema vremenu drugih, kao i da ste pouzdani i odgovorni. Vreme je jedan od najvrednijih resursa i niko ga nema u dovoljnim količinama i efikasno upravljanje vremenom može pomoći da postavite prioritete, postignete svoje ciljeve i ostvarite međuljudske odnose koji se zasnivaju na poštovanju.
Pročitajte i ovo: Evo zašto kasnite na posao
Naslovna fotografija: unsplash.com
Đorđe Đoković
