Možda smatrate da visok krvni pritisak neizbežno dolazi sa godinama, jer vidite da svi oko vas piju lekove za snižavanje i regulaciju pritiska, ali postoji mnogo faktora koji utiču na rast pritiska – kao i na snižavanje i prevenciju. Najčešći faktor rizika za visok pritisak je stres, ali tu su i drugi uzroci i navike koje utiču na vaše zdravlje i održavanje optimalnog pritiska.
Šta je krvni pritisak
Krvni pritisak je količina pritiska ili sile koju krv vrši na zidove krvnih sudova, dok srce kuca i meri se sa dva broja, koja zovemo gornji i donji pritisak, a zapravo se radi o sistolnom (gornjem) pritisku koji nastaje kada se srce skuplja i ispumpava krv i dijastolni, kada srce prima krv iz organizma.
View this post on Instagram
Za odrasle, normalno očitavanje je sistolni krvni pritisak oko 120 i dijastolni oko 80. Visok krvni pritisak se očitava kada je na ili viši od 130 i od 80.
Uzroci i rizici visokog krvnog pritiska
Visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, značajan je zdravstveni problem među odraslom populacijom i može uticati na bilo koga. Najčešći faktori rizika su starost, pol i genetika. Što ste stariji, veće su šanse da ćete razviti hipertenziju, a muškarci češće imaju povišen krvni pritisak pre 55. godine u odnosu na žene. Ženama se povećava rizik od visokog pritiska nakon menopauze. Genetika takođe igra ulogu – ukoliko postoji porodična istorija povišenog pritiska, veće su šanse da i vi razvijete hipertenziju.
Način života povezan sa rizikom od visokog krvnog pritiska uključuje ishranu sa puno soli i malo kalijuma, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i konzumiranje alkohola.
Visok krvni pritisak je poznat pod nazivom „tihi ubica“ zato što neko sa visokim pritiskom ne mora imati nikakve simptome i srčane smetnje. Kada se visok krvni pritisak ne drži pod kontrolom, to može dovesti do ozbiljnih zdravstenih stanja, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija, bolest bubrega, problemi sa vidom i seksualna disfunkcija. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak, kako biste mogli rano da dobijete medicinsku pomoć i upravljate rizikom od bolesti.
Pročitajte i ovo: Postupci za brzo opuštanje nakon napornog dana na poslu
Visok krvni pritisak i mentalno zdravlje
Tokom stresa, organizam oslobađa hormone kao što su adrenalin i kortizol, što uzrokuje povećan broj srčanih otkucaja i sužavanje krvnih sudova, kao reakciju na stres. Krvni pritisak raste, jer srce brže pumpa i arterije se sužavaju. Kada stresna situacija prođe i telo se opusti, pritisak se vraća na normalu i efekti nestaju.
Ne postoji ubedljiv dokaz da hronični stres direktno uzrokuje dugotrajan visok pritisak, ali istraživanja iz 2021. godine pokazala su rezultate koji povezuju hormone stresa u urinu, hipertenziju i kardiovaskularne smetnje, zaključujući da odnos između hroničnog stresa i krvnog pritiska nije potpuno jasan i da ga treba dalje istraživati. Međutim, ako se stresom ne upravlja na odgovarajući način, on može izazvati hipertenziju, naročito kada nezdravi odgovori na stres uključuju konzumiranje previše alkohola, pušenje i neuravnoteženu ishranu sa visokim sadržajem šećera, masti i soli.
Pored toga, hronični stres je povezan sa zdravstvenim stanjima koja mogu negativno uticati na fizičko, emocionalno i mentalno blagostanje. Pokazalo se da ponovljena izloženost kortizolu i drugim hormonima stresa tokom dužeg perioda izaziva anksioznost, depresiju, probleme sa pamćenjem, glavobolje, poremećaj spavanja, probleme sa varenjem, gojaznost, bolesti srca, moždani udar…
View this post on Instagram
Prevencija i snižavanje visokog krvnog pritiska
Način života je od ključne važnosti za prevenciju pojave hipertenzije, kao i za upravljanje visokim krvnim pritiskom, kada se već razvije. Kanalisanje stresa je od suštinskog značaja za održavanje zdravog i srećnog života, a usvajanje pozitivnih navika u upravljanju stresom može vas zaštititi od ozbiljnih zdravstvenih problema, omogućiti vam da imate više energije i da držite pritisak pod kontrolom.
Usvojte zdrav način života – kvalitetan san, redovno vežbanje, zdrava ishrana, ograničeno konzumiranje alkohola i cigareta. Vežbajte tehnike opuštanja – vođena meditacija, svesnost, vežbe disanja i joga, dokazano pomažu u oslobađanju od stresa, poboljšavaju san i smanjuju anksioznost.
Naučite da upravljate svojim vremenom – ako zadatke ostavljate za poslednji trenutak, sami stvarate preopterećenost i stres. Kada ste organizovani i planirate unapred, držite stres pod kontrolom, a nivo produktivnosti vam je ujednačen.
Ne preterujte ni u čemu – ni u zadovoljstvu i odmaranju, ni u radu i naprezanju. Postavite prioritete i odbacite zadatke koji nisu hitni ili neophodni, tražite pomoć kada vam je potrebna i ne prihvatajte zadatke koji vas dodatno opterećuju.
Usredsredite se na stvari koje možete kontrolisati – ne možete uticati na to kako se drugi ponašaju, šta vidite na vestima, ili na razvoj nekih događaja. Međutim, možete da kontrolišete svoje reagovanje i ponašanje na ove stresore. Fokusirajte se na probleme koje možete da rešite.
Negujte zdrave društvene i bliske odnose. Provodite vreme sa ljudima zbog kojih se osećate dobro. Jačajte odnose sa onima koji vam pružaju podršku i razumevanje, kako biste imali emocionalni oslonac tokom stresnih perioda.
Potražite pomoć terapeuta, koji vam može pomoći da identifikujete svoje okidače, razjasnite svoja osećanja, razbijete negativne misaone obrasce i razvijete zdrave mehanizme suočavanja.
Pročitajte i ovo: Saveti za zdravo starenje – kako da sačuvate energiju i vitalnost
Naslovna fotografija: instagram.com/chris_curtis_
Đorđe Đoković
