Petar Marić je osmostruki prvak sveta u akustičnoj harmonici, od kojih je jedan put bio i na električnoj. Održao je stotine koncerata širom planete po prestižnim muzičkim dvoranama i pred svetskim imenima – a trenutno je u fazi pripreme i za svoj nastup u Karnegi holu. Danas virtouz na električnoj harmonici, školovao se u Srbiji, Slovačkoj i Francuskoj, učeći od renomiranih imena iz oblasti klasične muzike. Sa Petrom smo, između ostalog, porazgovarali o njegovim predstojećim nastupima, koji koncert mu je posebno na srcu i kako je uopšte izabrao električnu harmoniku kao svoj životni poziv.
U neobaveznom razgovoru si nam otkrio da pripremaš svojevrsni koncert koji će biti održan krajem godine u Karnegi holu u Njujorku. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome? Koje kompozicije planiraš da odsviraš?
Za svakog muzičara koji se bavi klasičnom ili svetskom muzikom, kruna karijere sigurno jeste nastup u nekim od najvećih hramova klasične muzike. Do sada sam imao prilike da sviram u Kenedi centru u Vašingtonu kada je u publici bila i Celine Dion, ali ipak taj Karnegi hol je nešto čemu se nadam onako baš iz dubine srca. Imao sam priliku ranije da nastupim u Karnegi holu, ali smatram da sam baš sada kao čovek i kao muzičar zreo za to, kao i takvu vrstu kompletnog celovečernjeg solističkog koncerta. Upravo moj tim i ja radimo na tome da koncert bude krajem ove godine i beskrajno se radujem tome.
Osmostruki si prvak sveta u akustičnoj harmonici, od kojih je jedan put bio na električnoj. Šta te kod električne harmonike toliko privlači, pa si se baš za ovaj instrument odlučio?
Harmonika je pokretni orkestar i mogu reći jedan od najkomplikovanijih i najkompleksnijih instrumenata današnjice. Na njoj mogu da se sviraju najteže kompozicije klasične muzike, transkripcije opusa iz klavirskih i violinskih dela, originalne literature. Ovom prilikom moram naglasiti da mi je žao što harmonika kod nas ima mesto samo na veseljima i ispod šatora, a najmanje u koncertnim dvoranama na visokom nivou kao što je u svetu i te kako zastupljena – ali na meni je da to promenim. Uvek sam imao poseban odnos prema ovom instrumentu, koji posle izvesnog vremena postaje kao produženi deo tela sa kojim se srodite i pomoću kojeg drugima provocirate razna osećanja na svim svetskim meridijanima.
Kako si uopšte došao na ideju da spojiš harmoniku i elektro-zvuk?
Kada sam pobedio svetski grend slem u klasičnoj i variete kategoriji, pošto je pravilo u tom samom svetskom vrhu takmičenja da – kad jednom pobedite – nemate pravo više da učestvujete, ostao sam malo tužan pošto u sebi imam taj urođeni pobednički duh, ali na moju sreću pojavila se kategorija elektronske harmonike i ja sam se brže-bolje pripremio i 2012. godine potvrdio apsolutnu dominaciju pobedom i na električnoj harmonici. Nakon toga, usledilo je pregršt poziva iz celog sveta za koncerte i na električnoj harmonici pošto je to tada bilo nešto novo, a ja sam svojim inovativnim idejama i energičnim nastupom osvajao svetske scene.
Postoji i nesvakidašnja priča o tome kad si prvi put uzeo harmoniku u ruke. Ukratko nam je opiši.
Bio sam kod druga na rođendanu iz vrtića i od grupe dece ispred mene je ispala mala, zelena, dečja harmonika. Uzeo sam je u ruke i počeo da sviram i to naopačke, budući da sam levoruk. Pitao sam ga da pozajmim harmoniku, drug mi je to dozvolio i tako je počela revolucija mog života. Posle tog momenta nikad se nisam pitao čime hoću da se bavim – prosto su mi rezultati davali vetar u leđa da samo nastavim još jače.
Dosad si održao stotine koncerata širom sveta, kako kažeš – od Havaja do Japana. Da li postoji nastup koji ti je posebno na srcu – i zašto?
Možda malo čudno zvuči, ali stvarno skoro da nema mesta gde nisam svirao i boravio. Nemam omiljeno mesto, već imam prijatelje širom sveta sa kojima negujem lep odnos i to je, rekao bih, najveće bogatstvo. Svirao sam i 50 koncerata godišnje u Kini, 48 koncerata u Americi u 60 dana, imao turneje širom Evrope, Skandinavije… To je sve ono što ostaje u sećanju, ali taj prijateljski odnos sa ljudima koje upoznate i rado se družite u današnje vreme je ono što zaista čini moj život vrednim. Takođe, moram napomenuti da imam odličan odnos sa Vladom Srbije, pošto sam kulturni ambasador, i sada mogu reći da za mlade perspektivne ljude ima mnogo mogućnosti u našoj zemlji. Mogu slobodno da se pohvalim time da nemam nijednog neprijatelja na svetu, niti bilo koga kome se ne bih javio ili spustio glavu kad prođemo jedno pored drugog.
Školovao si se u Srbiji, Slovačkoj, Francuskoj. Koji savet si dobio od svojih predavača koji i danas primenjuješ?
Veoma je bitno da mlad čovek skuplja znanje od najboljih svetskih predavača i to onda implementira u svoj celokupni rad. Imao sam, pre svega, sreće da sam u mladim godinama sreo profesora iz Srbije koji me je gledao kao nekog iz svoje porodice i, pored muzike, mnogo me je naučio o vaspitanju i manirima – to je Aleksandar Nikolić iz Beltango quinteta sa kojim i dan-danas delim koncertnu scenu. Zatim sam u Francuskoj studirao kod Francka Angelisa i Frederica Deschampa, jednim od najuticajnijih profesora današnjice, a master studije sam završio kod Tibora Racza u Slovačkoj. Najbitnija lekcija je više životna nego muzička – kada vas neko negde pozove, vi ste sat i po na sceni, a ostalo vreme ste u druženju sa organizatorom i ljudima i to je mnogo bitno da ostvarite lični odnos i da se lepo ponašate pošto se često za “zvezde” vezuje nedolično ponašanje.
Dobitnik si i desetina nagrada na republičkim i evropskim takmičenjima. Šta ti one poručuju, šta znače za dalji tok tvoje karijere?
Nagrade su samo dobre u ranom dobu da imate cilj i želju da više vežbate, ali moram da kažem kao neko ko je pobedio sve što postoji u takmičarskom smislu za harmoniku: Pravo takmičenje kreće tek kad pobedite sve, onda se takmičite sami sa sobom.
Jasno je da si u svojoj karijeri svašta iskusio, ali da li slučajno postoji još nešto što bi želeo da ostvariš?
To pitanje me često pitaju, a ja kažem na to – želim da, svako koga na ulici sretnete i pitate, zna za mene.
Da li te interesuje još neki instrument pored električne harmonike? Gajiš li strast prema još nečemu pored muzike?
Na električnoj harmonici imam preko 200 instrumenata i zvukova tako da me to za sada zadovoljava. Uvek sam voleo sport i fizičku aktivnost i to je nešto što me veoma ispunjava pored muzike.
Pored predstojećeg koncerta u Karnegi holu, pripremaš li nam još neki nastup? Gde te sledeće možemo poslušati?
Posle Karnegi hola spremam malo veći koncert u Srbiji – najverovatnije na proleće 2024. godine.
Fotografije: WANNABE Media
