U podnožju Banovog brda, na mestu koje je davno nazvano Careva Ćuprija nalazi se Beogradski hipodrom. Sigurno mnogi od vas pored njega prođu bar tri puta nedeljno, a da se ni ne zapitaju da li tamo konji još uvek jure. Itekako jure i to, moram vam reći, ispred većeg broja zaljubljenika u konjički sport. Atmosfera je vikendom, kada se održavaju trke, veoma uzbudljiva. Smenjuju se trkačka grla, osvajaju trofeji, prate kladionice, jer je posebna draž odlaska na Hipodrom upravo to klađenje.
Odlasci na konjičke trke su nekada bili zabava za elitu, koja je za tu priliku bila posebno obučena. Gospoda su dolazila u odelima i sa leptir mašnama, dok su dame bile obučene u haljine, specijalno dizajnirane samo za sedenje u ložama hipodroma, sa nezaobilaznim šeširima. Danas se to naravno promenilo, kao što se promenila i kultura odevanja. Međutim, konjički sport nije više samo privilegija bogatih, već je hipodrom danas otvorio vrata raznim slojevima stanovnika. Ipak, moram vam priznati da i danas među svim tim ležerno obučenim posetiocima izviri po neki šešir koji se i dalje brižljivo čuva samo za tu priliku. Takođe, prošeta i neki stariji gospodin u odelu.
Ovaj naš Beogradski hipodrom ove godine slavi sto godina, a svoje “zlatne godine ” doživeo je između dva svetska rata. Zasluge za njegovu izgradnju pripadaju Vladislavu Ribnikaru, osnivaču dnevnog lista “Politika“.
Konjičke trke se održavaju u sezoni od maja do oktobra, pa eto vam prilike da jedan vikend provedete na hipodromu. Odaberite nekog od konja za svog favorita, pratite ga na trkama, a ako se još budete kladili na njega, zabavi nikad kraja!
Olivera Denčić
