Tajne. Svi ih imaju. Žene tako vešto vole da ubede muškarca (posebno onog koga su tek skoro svezale, vezom ili brakom) da tajne ne bi trebalo da postoje. Pretvaraće se da su vam sve rekle i da ni vi ne bi trebalo da krijete išta od nje. U tom smislu, obavezno je da prijavite gde ste bili, šta ste radili, sa kim i zašto, te koliko je to koštalo. Isto tako, prošlost nije privatna stvar, već morate da priznate sve od rođenja naovamo, sa kime ste bili, koliko dugo, zašto, zašto niste više, te da prepričate razne pikantne događaje koje će biti temelj kasnijem zanovetanju, zvocanju i prebacivanju.
Al’ pošto ste krelac, upali ste u zamku “iskrenosti” i sada nema više tajni. Sve ste priznali. Ili još gore, nešto ste prećutali, pa kad ispliva ima da se pržite na ražnju što to niste ranije rekli. Nema ničeg nevinog i naivnog u ženskoj precepciji. Ima sve da priznaš, majčin sine, inače si nagrabusio.
