Prva društvena igra: Prospi bes
Žene vole ovu društvenu igru u kojoj nasrću na prodavačice, konduktere, carinike, druge žene i na sve ostalo što hoda ili gamiže, a ume da govori i da diše. U toj igri, brojanje do deset na volšeban način nestaje i prepušta se stihijskom izlivu neukroćenog ludila. Cilj ove igre nije opipljiv, ako izuzmemo opipljivost besa koji se sliva po svima nama. Igra počinje tačno tamo gde ženi prekipi, ili joj prosto dođe da započne igru. Ideja igre je da se može igrati bilo gde i bilo kada. Ne zna se njeno trajanje. Administrator igre je isključivo žena/devojka. Da bi igra uspela, neophodno je da ta žena/devojka bude vaša, ili da ste u nekom bližem odnosu. Svakako morate biti u njenoj blizini tokom trajanja igre. Vaše je samo da ćutite. U suprotnom, vrlo lako iz položaja posmatrača postajete jedini takmac. Ženi.
Prateći element ove igre je muškarčevo ponašanje. Ne smete biti pasivni, ali ni aktivni. Ne smete je glasno podržati, jer joj privlačite pažnju i remetite njen prirodni izliv besa; ali ne smete ni ćutati jer će vas to skupo koštati kada prođe igra. Smrtni greh je ako jasno pokažete stid ili ako izgovorite njihovo ime kako bi ih urazumili. U oba slučaja, igra se momentalno prekida. Ako se to desi, dobro je imati nekoliko eksera pri ruci i čekić. Pre bilo kakve njihove reakcije, brzo se prikucajte na nešto što liči na krst. To je jedini način da, kada sve prođe, zatražite oprost svih grehova i da se spokojno vinete put neba.
Džoker za ovu igru je PMS.
