U vremenu kada automobili liče jedni na druge više nego ikada pre, teško je poverovati da je nekada svaka karoserija bila individualno remek-delo. Rezultat saradnje između automobilskih proizvođača i nezavisnih, visoko specijalizovanih dizajnerskih kuća. Ovo je priča o zlatnom dobu u kome je dizajn automobila bio isto tako individualan i kompleksan, kao krojenje odevnih predmeta visoke mode, u pripremi za svetske revije.
Uniformnost današnjih automobila
Uprkos brojnim brendovima koji imaju svoje odlike, automobili danas često izgledaju gotovo identično. Razlog nije samo estetski minimalizam, već i sve stroži bezbednosni propisi i aerodinamičke potrebe. Takođe, dizajn automobila je ekonomski ograničen – mnogi proizvođači koriste iste platforme i komponente kako bi smanjili troškove. Rezultat toga je da su automobili dostupni, funkcionalni, udobni i bezbedni – ali lišeni individualnosti.
Takođe, elektrifikacija automobilske industrije doprinela je gušenju kreativnosti, primećuju kritičari. Za razliku od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji nude buku, toplotu, vibracije i mirise, električni automobili deluju sterilno. To dovodi do pokušaja da se estetika pozajmi iz prošlosti – ali često u formi plitkih imitacija. Dizajn automobila je izgubio magiju koja je stvarala umetnička dela i činila ih stvarno luksuznim, a budućnost ne obećava povratak korenima. Tehnološki napredak i stalni zahtev za još ekonomičnijim i praktičnijim rešenjima, lako nam može doneti automobile nalik igračkama (iako će to možda biti leteće igračke).
Personalizovan dizajn automobila
U prvim decenijama 20. veka, automobili su bili statusni simbol, često skrojeni po meri bogatih klijenata. Oni su kupovali „golu“ šasiju (bez karoserije) i zatim angažovali stručnjake da dizajniraju izgled automobila prema njihovom ukusu. Ručni rad, lični pečat, veština dizajnera koji su vodili računa o željama klijenata i istovremeno unosili svoj talenat i inspiraciju, stvorili su u tom periodu neke od najlepših automobila svih vremena.
Karoseristi (coachbuilders) tog vremena bili su više umetnici nego zanatlije – nalik draguljarima ili čak modnim kreatorima, iako imena poput Figoni et Falaschi, Touring Superleggera ili Carrozzeria Ghia nisu bila široko poznata van krugova entuzijasta.
Međutim, posle Drugog svetskog rata, mnogi ti proizvođači su nestali – Bugatti, Delage, Isotta-Fraschini, Delahaye – a sa njima i brojni karoseristi koji su zavisili od njihovih šasija. Preživeli karoseristi morali su da se prilagode. Italijanske dizajnerske kuće poput Pininfarina, Bertone, Zagato i kasnije ItalDesign predvodile su novu eru. Više nisu pravile samo unikatna vozila — počele su da rade i dizajn za serijsku proizvodnju.
Ali, iz vremena pre nego što je dizajn automobila preuzela industrija, preostali su ekskluzivni primerci ogromne vrednosti.
Ekskluzivni modeli: Dizajnerski biseri iz zlatnog doba
1. Talbot-Lago T150-C SS Teardrop Coupé (1937)
Dizajn ovog automobila je remek-delo francuskog Art Deco dizajna. Njegova tekuća, organska forma podseća na kap vode u pokretu – otuda i nadimak “Teardrop”. Karoseriju je osmislila legendarna kuća Figoni et Falaschi, poznata po gotovo skulpturalnom pristupu u coachbuildingu.
Detalji dizajna uključuju kružne blatobrane koji se stapaju sa linijom karoserije i skrivene blatobranske ivice, kao i elegantno ugrađene farove.
Ovaj ikonični automobil ima krov koji se blago spušta prema zadnjem kraju, naglašavajući aerodinamičnost, bočna „peraja“ i hromirane lajsne.
Šasija i mehanika potiču od Talbot-Lago T150-C SS trkačkog automobila, poznatog po izuzetnim performansama. 6-cilindrični motor sa 140 KS omogućavao je brzinu od preko 180 km/h, što je zaista impresivno za to vreme.
Danas su ovi automobili među najcenjenijim kolekcionarskim vozilima na svetu, a jedan primerak je prodat za preko 7 miliona dolara.
2. Bugatti Type 57SC Atlantic
Od 1936. do 1938. godine proizvedena su samo 4 primerka, od kojih nije izvesno da li su sačuvana još dva ili tri (jedan je u muzeju). Bugatti Type 57SC Atlantic se smatra najlepšim i najređim klasičnim automobilom ikada napravljenim. Dizajnirao ga je Jean Bugatti (sin Ettore Bugattija), u Francuskoj. Bugatti i danas nastavlja tradiciju dizajnerske izvrsnosti.
Karoserija je izrađena od elektron metala (legura magnezijuma i aluminijuma), koji nije mogao da se vari – zato je imao izraženi “rebrasti greben” duž celog automobila, što je postalo vizuelni zaštitni znak modela.
U savršenom spoju inženjeringa i umetnosti ovaj automobil krasi dugačak prednji deo, niska kabina i dramatične lučne linije. Kada su performanse u pitanju, oznaka “SC” znači “Surbaissé Compressor” (sniženi model sa kompresorom). 3,3-litarski redni osmo-cilindrični motor, 200+ KS, mogao je da razvije oko 200 kilometara na čas, što je zaista impresivno za to doba.
Jedan primerak u privatnom vlasništvu (verovatno Ralph Laurenov) procenjuje se na više od 100 miliona dolara, čineći ga najskupljim automobilom na svetu.
3. Mercedes-Benz 710 SSK “Trossi Roadster” (1930)
Brutalna snaga u elegantnom pakovanju, ovaj SSK (Super Sport Kurtz – skraćeni trkački model) bio je najmoćniji Mercedes-Benz svog vremena, ali „Trossi Roadster“ verzija iz 1930. godine otišla je korak dalje. Dizajn ovog automobila osmislio je italijanski plemić, trkač i dizajner Carlo Felice Trossi, stvarajući dramatičnu siluetu, delo italijanskog senzibiliteta i nemačke tehnološke snage i pouzdanosti.
Karakteriše ga neobično dugačak prednji deo i ekstremno kratak zadnji kraj, dajući mu mišićavu, agresivnu formu. Nizak vetrobran, ogromni hromirani blatobrani i točkovi izloženi pogledima stvaraju vizuelni balans između sirove snage i aristokratskog luksuza.
Ovaj dragulj ima 7.1-litarski kompresorski motor sa 300+ KS, koji je mogao da razvije brzinu od preko 190 km/h.
Danas postoji samo jedan ovakav model, restauriran i prikazivan na prestižnim događajima poput Pebble Beach Concours d’Elegance.
4. Rolls-Royce Phantom I Jonckheere Coupe (1935)
Ovo je možda najneobičniji Rolls-Royce ikada napravljen – futuristička, gotovo stripovska vizija luksuza iz 1930-ih. Vozilo je originalno bilo proizvedeno 1925. kao obični Phantom I, ali je 1935. dobilo potpuno novu karoseriju od strane belgijske kuće Jonckheere.
U redizajnu, stvoren je aerodinamičan oblik sa ogromnim kružnim vratima (“round doors”) – element koji je i danas neponovljiv. Silueta je izuzetno izdužena, sa masivnim blatobranima i aerodinamičnim repom, a model krasi mnogo hroma, neobičnih detalja i luksuzni materijali kojima je obložena unutrašnjost.
Njegova istorija je puna praznina – nije poznato za kog klijenta je inicijalno pravljen. Takođe, vozilo je izgubljeno tokom Drugog svetskog rata, da bi se ponovo pojavilo u SAD decenijama kasnije. Danas je u vlasništvu Petersen Automotive Museum u Los Anđelesu
Dizajn automobila kao umetnička forma
Ovi automobili nisu samo istorijski primerci dizajna – oni su dokaz da automobil može biti umetničko delo, skrojeno s istom pažnjom i strašću kao najskuplje modne kreacije. Njihov značaj prevazilazi svet automobila – oni su deo kulturne baštine, spoj inženjerskog umeća, luksuza i umetničkog izraza.
Ali, sved dizajna automobila se promenio. U savremenoj auto-industriji, sve više dizajna se obavlja unutar same kompanije i korporativni stil dominira. Danas su dizajneri poput modnih dizajnera koji rade „u kući“, a ne kao nezavisni kreatori. Iako postoji personalizacija, pravi unikatni automobil danas košta milione evra, a veći deo te sume je potreban samo da bi se ispunili standardi i propisi.
Alternativa su programi personalizacije kod proizvođača kao što su Ferrari, Rolls-Royce, Bentley, Aston Martin i Porsche, gde se kupcu – po ceni duplo većoj od osnovne vrednosti vozila – nudi gotovo neograničena sloboda izbora.
Pročitajte i ovo: Kako pokrenuti sopstvenu kolekciju vintage automobila
Naslovna fotografija: The Vault Stock
Đorđe Đoković
