Zna se šta je kome prioritet. Ti bi da me kresneš i da zbrišeš neoženjen, jer si muško, a ja bih da ti uvrćem muda dok mi ne staviš burmu na prst, a onda da nastavim da ti ih uvrćem, jer sam žensko.
Ili ćeš ti mene da obrlatiš za čku, ili ću ja tebi da plasiram špansku kragnu za jaja.
Kako ćeš ti to mene da obrlatiš, a? Pa tako što ćeš da se praviš da si veoma zainteresovan za moju ličnost, da jako saosećaš sa problemima u koje me je uvalila emancipacija i da povremeno izgovaraš rečenice kao što su tebi treba pravi muškarac, zaslužila si da te neko odmeni, treba ti neko da te mazi, da te razume i sa tobom podeli odgovornost, ne moraš sve sama, imaš mene…
Ako si veoma izverziran, pametan i bezobziran, izgovaraćeš ih sa punim saosećanjem, a pri tom ni jednog momenta nećeš misliti da si ti taj muškarac. Osim sada. Trenutno. Privremeno. Dok ne utekneš.
I ja ću da se primim. Zapravo, izgledaću kao da sam se primila i ako sam veoma izverzirana, pametna i bezobrazna, dozvoliću ti da misliš kako si me uspešno obrlatio na klasičnu priču na koju žene padaju kao sneg.
I dok ti uživaš u čarima obrlaćivanja, ja posežem neosetno ka tvojim mudima. Češkam ti sujetu. Duvam ti u jedra ega. Ispunjavam ti seksualne maštarije, dok se uvaljujem da prespavam. Donosim četkicu za zube. Klasični fazoni. Koje ti, naravno primećuješ, ali što bi se bunio sad kad je najbolje?
Eh, pa zato što, ako se ne pobuniš dok je najbolje, džaba ćeš se buniti posle, kad ti muda već poplave u mom stisku.
Koja je moja taktika? Pa, ja znam da ti imaš srca. Tojest, znam gde ti se nalazi srce. U egu, udobnosti i lenjosti. Mrzeće te da se cimaš i da nešto menjaš kad ti je udobno i kad si namiren.
Zato, briši sad, pre nego što se upustiš u obrlaćivanje, jer ćeš završiti oženjen. Bu!
