Čini se da je u automobilskoj industriji već sve viđeno. Kako onda pronaći inspiraciju i doći do tačke “nikad viđeno”?
Lepota kao ishodište i motiv dizajna ne poznaje limite. Nema dovoljno potrošivih geometrijskih algoritama koji bi limitirali dizajn u traganju za iskonskom lepotom. I svaki put kada joj se približite ili je čak i dodirnete, već ste na takozvanom “nikad viđeno” terenu.
Kako i gde ćete promovisati novi automobil, a kada ćemo biti uprilici da ga vidimo na našim putevima?
Promocija putničkog automobila desiće se na Ženevskom ili Pariskom salonu u koncept formi već sledeće godine, a trkački automobil kada se zatvori finansijsko– sponzorski aspekt neophodan za ozbiljan i profesionalan takmičarski pristup. Na ulici, tj u svakodnevnoj uportebi, AQOS će čekati sigurno jos tri do pet godina koliko je potrebno za kompletan proizvodni ciklus uključujući u to i ono što se podrazumeva kao “aftersales” u autoindustriji.
Šta mislite kako će inovativni automobil iz Srbije, biti prihvaćen na svetskom tržištu?
Srbi su vec jednom u istoriji i zvanično uspeli da naprave najgori auto na svetu. AQOS spekuliše sa prefiksom “NAJ” u suprotnom pravcu. Ekstremne vrednosti su nam u DNK i mislim da je svet kroz istoriju upoznat sa tim slučajem, pa samim tim, i spreman na svaki scenario.
Koji automobil vam je omiljeni, po dizajnu i po karakteristikama?
Svi automobili su mi omiljeni jer su nastali voljom čoveka da racionalni aspect funkcije oplemeni iracionalnom idejom ugradnje karaktera u mašinu. Uviđajući zakonitost muzike i automobila kao ipak najvećeg fenomena XX veka. I tim kriterijumom vođen opredeljujem se za kasne šezdesete i sedamdesete godine. Izdvojio bih marke poput Monteverdijaili Facel Vega. Možda vam ove marke ne zvuče poznato, ali tako nije bilo sa recimo, Albertom Kamijem ili Pablom Pikasom, koji su bili vlasnici tih vozila i predstavljali eklatantan primer spoznaje duha ka mašini.
Olivera Denčić
