Dok svet gleda ka nebu, Artemis II misija vredno radi na tome da nam promeni dosadašnju percepciju svemira. Nova generacija astronauta započela je putovanje ka Mesecu, prvi put posle više od pola veka — ali ovaj put cilj nije samo stići, već ostati.
Artemis II misija: Prvi korak ka povratku ljudi na Mesec
View this post on Instagram
Za razliku od Apollo programa, kada je fokus bio na trci i prestižu, današnje misije imaju drugačiji pristup. Cilj više nije “biti prvi”, već stvoriti uslove za dugoročan boravak ljudi van Zemlje.
Nova posada simbolizuje i novi svet. Raznovrsnija nego ikad, ova ekipa astronauta predstavlja generaciju koja pomera granice — ne samo tehnološki, već i društveno.
Letelica Orion dizajnirana je za ekstremne uslove dubokog svemira, dok raketa SLS predstavlja najmoćniji lansirni sistem koji je NASA ikada razvila. Sve je podređeno jednom cilju — bezbednom povratku ljudi na Mesec.
Ko su astronauti na Artemis II misiji?
View this post on Instagram
U kapsuli Orion nalaze se:
- Reid Wiseman (komandant)
- Victor Glover
- Christina Koch
- Jeremy Hansen
Ova posada već ulazi u istoriju — među njima su prva žena i prvi Afroamerikanac koji putuju ka Mesecu, kao i prvi Kanađanin u takvoj misiji.
Šta astronauti rade tokom misije?
Misija traje oko 10 dana i uključuje:
- let dalje od Zemlje nego što je iko ranije bio
- obilazak Meseca bez sletanja
- testiranje ključnih sistema za buduće misije
Drugim rečima, Artemis II misija je generalna proba za sledeći veliki korak — povratak ljudi na površinu Meseca.
Zašto je Artemis II misija velika stvar?
Poslednji put kada su ljudi bili na Mesecu tokom Apollo 17, svet je bio potpuno drugačiji.
Nije bilo interneta, niti bilo privatnih svemirskih kompanija. Ideja o životu van Zemlje bila je rezervisana za naučnu fantastiku.
Artemis II misija otvara vrata:
- stalnim bazama na Mesecu
- novoj svemirskoj ekonomiji
- i dugoročnom cilju — odlasku na Mars
Kako izgleda život u kapsuli Orion?
Unutar kapsule Orion, četiri astronauta dele prostor od oko 9 kubnih metara — otprilike veličine kombija.
Spavanje je bez gravitacije
Astronauti vezuju vreće za spavanje za zid kapsule i tako spavaju. Bez gravitacije nema klasičnog kreveta — samo osećaj lebdenja u zatvorenom prostoru.
Hrana — svemirski minimum
Naravno, nema sveže hrane, kao ni frižidera.
Na meniju su:
- dehidrirani obroci
- tortilje bez mrvica
- unapred testirani obroci
Sve se priprema dodavanjem vode, bez prostora za grešku, jer je svaki obrok bitan.
Higijena, očekivano, na minimumu
Tokom cele misije nema kupanja.
Koriste se:
- vlažne maramice
- suvi šampon
- ista garderoba više dana
Toalet: ispod poda
Posada koristi vakuumski sistem skriven ispod poda, sa minimalnom privatnošću.
Telo mora da izdrži
Za samo 10 dana, telo počinje da slabi.
Zato astronauti koriste specijalnu opremu za vežbanje, dok NASA prati uticaj na mišiće, kosti i stabilnost letelice.
Bunker protiv radijacije
Van Zemljinog magnetnog polja, svemir postaje opasno mesto.
U slučaju solarne oluje, astronauti:
- koriste opremu kao zaštitu
- prave improvizovani bunker unutar kapsule
Zvuči kao sci-fi, ali je deo standardne procedure.
Prvi test života van planete
Možda najbolji momenat cele priče?
Oni nisu heroji koji odlaze na kratku ,,avanturu", oni su prvi ljudi koji testiraju kako izgleda život van naše planete.
Prema ovim informacija i ne izgleda baš udobno i lagodno, ali ko zna, možda ćemo se svi navići na to u budućnost.
Možda će vas zanimati: Vlasnik Amazona, bilioner Jeff Bezoz lansirao je u svemir prvu raketu svoje kompanije Blue Origin
Naslovna fotografija: deposit
Autor: Mihajlo Piper
