Dana 30. oktobra 1961. godine Sovjeti su konačno bili spremni da pokažu svetu kako izgleda eksplozija od 50 megatona. Međutim, u samoj završnoj fazi projekta suočili su se sa tehničkim problemom – čak ni Tupoljev Tu-95, jedan od tada najvećih bombardera na svetu, nije mogao da ponese 27 tona tešku i više od 8 metara dugačku bombu. Umesto da gube vreme na pravljenje novog aviona, inženjeri su modifikovali postojeći na jednostavan način – uklonili su deo poda i na njegovo mesto ugradili bombu.
Bomba je bačena sa visine od 10.500 metara, a na njoj je bio i padobran koji je usporio pad i dao posadi u avionu dovoljno vremena da se udalji od eksplozije. U 1:32 po lokalnom vremenu Car bomba je pala na arhipelag Novaja Zemlja (Arktički okean, severno od kopnene Rusije). Detonacija je bila toliko snažna da se potres osetio u Finskoj (udaljenoj 900 km) gde su na nekim kućama čak i prozori popucali, a šok-talas je bio toliko snažan da je obišao Zemlju tri puta. Vatrena kugla je bila je široka 8 kilometara, a pečurka nastala posle eksplozije bila je visoka 65 kilometara.
Eksplozija je izbrisala sve sa tla u krugu od 35 kilometara, a čak su i građevine u napuštenom selu udaljenom 55 kilometara bile potpuno sravnjene sa zemljom.
Ubrzo nakon eksplozije, kada su videli da Sovjeti mogu za par meseci da naprave bombu koja može čitav grad da pretvori u “ništa”, 87 država je zamolilo SSSR da poštedi svet daljih eksperimenata zbog opasnosti za zdravlje miliona ljudi.
Užasnut snagom naprave, Saharov, jedan od glavnih tvoraca bombe, uskoro je i sam postao izričiti protivnik nuklearnog naoružanja.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
