Prozor u svet je smišljen kad se pojavila televizija. Sve najvažnije informacije, zabavni, umetnički i sportski sadržaji, bili su vezani za televiziju, koja zaista u tom smislu jeste omogućavala da gledamo u svet, kroz prozor u svom domu. Nikome nije padalo na pamet da je taj pogled ograničen i da sadržaj nije dovoljno raznovrstan i bogat. Možda zato što je bio izabran po visokim kriterijumima kulture, obrazovanja, umetnosti i zabave. Pa iako smo imali samo dva i tri kanala, na njima smo mogli svakodnevno da pronađemo nešto što nas zanima. Informativni program, kvizovi, zabavne emisije, muzički i filmski program najvišeg kvaliteta, obrazovni program za decu i odrasle. Sada kad je izbor televizijskog sadržaja milion puta raznovrsniji, žalimo se da nemamo šta da gledamo, jer ima previše treš sadržaja, agresivnih reklama i jeftine zabave i kiča. Nekada su pojmovi šund i kič, bili najgora osuda nekog javnog sadržaja koji pretenduje na popularnost, a danas imamo samo popularnost, kao najviši kriterijum. Komercijalno i mejnstrim zamenili su šund i kič, ali zato se pojavio pojam “dno dna” da označi opšti pad ukusa, kulturnog nivoa i inteligencije konzumenata.
Televizija je postala aparat za ispiranje mozga, a svesna javnost se okrenula internetu – globalnom polju, koje je suviše veliko i razgranato da bi bilo sasvim kontrolisano, koje je visoko interaktivno i dozvoljava nam da budemo učesnik, a ne samo gledalac. Novi prozor u svet je dvosmeran – vidimo i viđeni smo. Možemo da biramo sadržaje, ali i da ih kreiramo. Možemo da komuniciramo sa drugim posmatračima i kreatorima, možemo da nađemo informacije za kojima televizija kasni, ili ih uopšte i ne prikazuje. Savremena komunikaciona tehnologija međutim, nije ugasila televiziju, nego je uklopila, uključila i pripojila opštem luftiranju i promaji kroz sve moguće otvorene prozore. Ne možemo da živimo bez tehnologije. Internet je pojam civilizacije, kao što je nekada bila kanalizacija. Koliko god bilo jeftino, ovo poređenje je neizbežno – kanalizacija je sistem kanala koji održavaju protok, pa sad, da li otpadnih voda, ili informacija, gotovo da nema razlike. Bitna je samo brzina i efikasnost protoka.
