Ako ste od onih koji ne smatraju da su mnogo vezani komunikacionim sredstvima, da im ništa ne bi smetalo da nema ni interneta, ni mobilnih telefona – ili vam je TV stalno uključen, ili ste osetili poziv i otišli u planinu, da čuvate ovce. Samo, ne znam da li sada postoji neka planina bez predajnika i signala. Verujem da danas i ovčari četuju dok leškare u hladovini nadomak stada koje pase i gledaju GOT u svojim brvnarama.
Kako se osećate, kad vam se isprazni mobilni, a nemate gde da ga priključite da se napuni? Osećate se napeto i jedva čekate da stignete do prve utičnice, jer niste mirni ako niste dostupni. Čak i kad ne očekujemo neki važan poziv, ne znamo da li ćemo ga propustiti, baš kad smo isključeni. Jer svaki poziv je važan. Ljudi se zabrinu kad im se ne javljamo i mogu svašta da pomisle. A kako se osećate kad server ne radi i nema interneta po sat vremena? A ako vam je TV program vezan za net, onda nema ni televizije. Prvo uznemireno pokušavate da ustanovite o čemu se radi i uopšte vam nije mnogo lakše kad otkrijete da su u toku radovi na mreži i da nećete biti isključeni duže od sat vremena. Jer baš u tom satu vam treba internet. Ma treba vam u svakom satu, navikli ste da vam je pri ruci onda kad vam treba i ne želite da čekate. Navikli smo na brzinu i efikasnost. Šizimo kad nam se uspori kompjuter, ne možemo da sačekamo sat vremena da bismo pronašli neku informaciju, ili sadržaj koji nam je potreban, ma gore je nego u saobraćajnoj gužvi, kad nam umesto petnest treba pedeset minuta da stignemo kuda smo naumili. Kad se zaglavimo na drumu, možemo da slušamo radio, da pustimo muziku, da četujemo i surfujemo, a verovatno i sve to zajedno.
