Kako da u 5 koraka postanete glavni lik u svom životnom romanu

Kako da zadržite devojku

Francuzi su poznati kao zavodnici, a ovih 5 pevača žene i dalje obožavaju

Ovo su horor klasici Stephena Kinga koje bi svako trebalo da pročita

5 puta kad nas je John Cena prijatno iznenadio pre serije “Peacemaker”

Šta sve možete da pošaljete devojci umesto eksplicitnih fotografija

Kako da sebi postanete najbolji prijatelj

Umetnik Miodrag Stanišić – određen u stilu, raskošan u metodi

Popularnost hrani vaš ego – poštovanje hrani vašu dušu

Veliki poroci velikih pisaca

Citati Thomasa Manna o čoveku, ljubavi, istini i vrlinama

8 Netflixovih Marvel heroja koje bismo voleli da vidimo u MCU

Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Blog

Muško iskustvo: Zašto je teško biti muškarac?

1/3

Od muškaraca se očekuje da budu jaki i stabilni, a ako nisu, onda su odbačeni kao nesposobni i suviše “meki”. Možda je ovo još uvek svet muškaraca, u smislu prednosti koje društvo čine pretežno patrijarhalnim, ali postoje neke stvari, koje muškarcima posebno teško padaju, jer su nepravedne i zasnivaju se na predrasudama.

Muškarac ne sme da bude slab

Iako niko nije dorastao slici Supermena, muškarci prihvataju nametnuti ideal – oni treba da pokažu da su neustrašivi, neranjivi, stabilni i da ih ništa ne može uznemiriti i poremetiti. Neshvatljivo je kako ta predrasuda opstaje, kad su tolike muške (ljudske) slabosti toliko očigledne. Muškarci se lome pod emotivnim pritiskom, pokazuju strah i labilnost u situacijama sa kojima ne mogu da se nose, podležu porocima koji im “pomažu” da podnesu svoje slabosti. Nisu ništa manje neurotični i skloni dramatizovanju od žena, ali im se to strostruko više zamera.

Zašto je teško biti muškarac Muško iskustvo: Zašto je teško biti muškarac?

Ne bi trebalo da plaču

Žene niko ne osuđuje kad se rasplaču i niko ne postavlja standarde – nije važno da li su njihovi razlozi opravdani ili su preosetljive, generalno opravdanje uvek postoji. One su žene, njima vladaju hormoni, pa im je dozvoljeno da plaču kad god im se plače. Pošto muškarci “nemaju” hormone, nemaju pravo na suze, osim u nekim izuzetnim (tragičnim) situacijama. Od muškaraca društvo očekuje da ne pokazuju osećanja, a onda im žene zameraju što su zatvoreni, kruti i sebični. To je zaista problem dvostrukih standarda i niko nema recept za njegovo rešenje.

Wannabe TV

Editors choice