Treba da budeš jak, da se uzdaš u sebe, da budeš oslonac drugima. Zato što si muško. Ovaj stereotip je krajnje sputavajući, jer ne možeš uvek da budeš tako jak i samopouzdan da sve možeš sam. I ne treba. Kad ti se u životu kreiraju situacije da nemaš na koga da se osloloniš i da moraš sam, to je iskušavanje hrabrosti i snage – izazov na koji treba da odgovoriš. Ali kad ti se pomoć nudi i znaš da možeš da dobiješ i podršku i oslonac i dobar savet i svu pomoć koja ti je potrebna, a ti oklevaš (jer si jak i moraš sam) – to je takođe iskušavanje snage. Ponekad je najveća snaga potrebna da priznaš sebi da nečemu nisi dorastao, da si zbunjen i izgubljen i da ti treba pomoć. Lekcija priznavanja ranjivosti je možda najveća lekcija za muškarca koji je naučio da se oslanja samo na sebe.
Imaćeš trenutke kada jednostavno nisi u stanju da se nečemu suprotstaviš, da se izboriš, ili da nešto uradiš sam. U redu je da tražiš pomoć i oslonac drugih, treba to da znaš. U redu je da tražiš snagu i ljubav van sebe samog, jer nisi uvek izvor – nekad si i ušće.
Ljudi koji te vole, treba da budu izvor tvoje snage, u trenucima kad je sam nemaš dovoljno. Kad neko drugi ima više iskustva, mudrosti ili znanja iz oblasti koja ti nije bliska, smernice koje može da ti pruži dragocene su i ne treba da ih zanemariš zbog ponosa. Tog trenutka, tvoja snaga je upravo u sposbnosti da zanemariš ponos, priznaš svoju ranjivost, neiskustvo i neznanje i zatražiš savet, instrukcije, informacije.
