Problem kašnjenja psiholozi odavno razmatraju i pokušavaju da ga kategorišu, povežu sa uzrocima i iznađu da li je u pitanju poremećaj ponašanja – ali vi niste psiholog (osim ako jeste) i dinamika vašeg posla zavisi od klijenata. Ako vam neko otkaže u poslednjem trenutku, imaćete prazan hod, ili ćete kasniti i sa svim ostalim klijentima, zato što je jedan zakasnio. Ne treba vam takva napetost i stres, ali dešava se – vi ne možete da znate da li imate posla sa nekim ko hronično kasni, ako vam takav klijent dolazi prvi put, ali možete biti spremni za razne slučajeve kašnjenja i otkazivanja. Neki će vas zvati u poslednjem trenutku i iskreno se izvinjavati, a mnogi koji kasne želeće da znaju da će ipak dobiti ceo termin, iako kasne. Vi treba da ostanete ljubazni i smireni, ali i dosledni po pitanju pravila, odnosno, treba da imate kriterijume za produžavanje termina, njegovo pomeranje i prebacivanje, ili otkazivanje. Ako ste rešili da klijenta primite, iako kasni i procenili da možete da mu produžite termin, uverite se kada će stići (koliko mu vremena treba da se pojavi), da biste bili sigurni da li vama to odgovara. Na kraju razgovora, precizirajte “dakle, vidimo se za 20 minuta, čekam vas” – to je mali psihološki trik, koji će klijenta pozvati na odgovornost.
Ako ne možete klijenta da “ugurate” u termin i raspored vam je pun, ili prosto ne želite da remetite dnevnu dinamiku, predložite pomeranje termina za isto vreme sledećeg dana, ili za prvi slobodan termin koji imate. To su principi. A evo i tipova klijenata koji kasne, sa kojima ćete imati iskustva.
