Bliskost među vama je dvosmerna i ima sopstveni senzibilitet. Kad ste loše raspoloženi, imate neke probleme, nešto vas brine i boli, osoba koju volite to oseća i želi da podeli sa vama. Zapravo i ne radi se o tome da želi, nego mora. Jer se oseća uznemireno i ne može da funkcioniše normalno ako ne zna o čemu se radi i ne pokuša da vam pomogne. Zato je uvredljivo reći „nije mi ništa, samo ti se čini“ kad ona dobro zna da je nešto.
U ugovoru postoji i stavka o davanju prostora. Ali tek nakon što umirite slutnje, kažete o čemu se radi i zatražite od osobe koju volite da vas malo ostavi na miru, da vam je potrebno da to sami rešite. U istom paragrafu takođe stoji da ona možda nikada neće želeti da vi nju ostavite na miru kad joj je teško, zato nemojte pretpostavljati da je njoj potrebno isto što i vama. Uvek je bolje pitati “kako mogu da ti pomognem” , ponuditi utehu i ponašati se onako kako osoba koju volite reaguje na vašu ponudu.
Vaše dobro raspoloženje preneće se na osobu koju volite. Preciznije, dužni ste da ponudite svoju pozitivnost i vedrinu i onda kad mogu da budu odbijeni, a dužni ste i da pokušate da prihvatite uticaj njenog dobrog raspoloženja, iako vam u tom trenutku nisu sve koze na broju.
Sa osobom koju volite delite druge osobe koje volite i stvari koje ona ne poznaje, a vi želite da je naučite da ih zavoli.
