Frejming
Ovaj naziv dolazi od engleske reči “Frame”, što u prevodu znači “okvir”. Drugim rečima, u zavisnosti kako postavimo “okvir” realnosti, tako će i sagovornik da se ponaša. Na primer, pitanje “Koji broj telefona koristiš?” postavlja okvir da se već podrazumeva u podkontekstu da će ti devojka dati broj telefona. Nigde je ne pitaš za dozvolu.
Slična verzija ovome bi bilo “Da li imaš kredita da me cimneš?” Ako odgovori sa da (prihvati okvir), napišeš svoj broj i kažeš joj “Cimni me”, nakon čega te ona cimne i upiše broj. Drugim rečima, preuzmi vođstvo, budi muško. Ne forisiraš je grubo, već je navodiš da prihvati realnost koju ti namećeš i koja tebi ide u korist.
Lažni izbor (dvostruke veze)
Osoba ima osećaj da si joj ponudio izbor, ali šta god da izabere, tebi je svejedno, jer taj izbor u podkontekstu sadrži ono što si ti nametnuo (slično frejmingu). Primer sa dopisivanja: “Šta ti više odgovara, da se vidimo danas u 16:30, ili sutra u 20h?”.
Šta god da devojka izabere, podrazumeva se da će se ona videti sa tobom. To je ono što je zaista važno, a ona ima lični osećaj da je izabrala, dok se postavlja okvir (frejm) da ćemo se videti. Nigde je nismo pitali: “Da li hoćeš da se vidimo?”. Ovo često koriste u prodaji kada vas pitaju: Da li ćete da platite kešom, ili karticom? Hoćete na rate, ili sve odjednom? (već se podrazumeva da ste se odlučili da kupite proizvod, iako možda niste)
Dakle zapamtite: Dajte devojci potpunu slobodu da uradi na način koji želi, onu stvar koja tebi odgovara.
Uzrok/Posledica
Ovo je izuzetno moćna tehnika uticaja, koja nastaje iz “kompleksne ekvivalencije A=B” u NLP modelu komunikacije. Naš mozak prirodno reaguje tako da vezuje činjenice jednu za drugu, čak i kad nisu logične. Neke od njih koje imamo u glavi su korisne za nas, neke nisu. Svaka osoba individualno to kreira za sebe.
Primeri:
Imam dobro telo = Ja sam zgodan.
Koristim parfem = Ja dobro mirišem.
Nisam učio = Padam ispit.
Iste stvari različite osobe mogu da tumače drugačije, npr:
Stalno mi šalje poruke = Ona misli na mene i voli me.
Stalno mi šalje poruke = Ljubomorna je, guši me, nema osećaj.
Sad kada znamo da tako naš mozak kreira stvari, znamo da možemo na neki način da stavimo to da A utiče na B. Dakle, pošto je A istina, radnju B isto mozak često tumači kao istinu, nešto što se podrazumeva.
U primeru: Ti si sada u Beogradu, mogu da te iskoristim za dobru zabavu.
A= Ti si sada u Beogradu (što i jeste prava istina).
B= Mogu da te iskoristim za dobru zabavu (To je ono što namećemo kao posledicu da mozak prihvati kao istinu).
Iako realno nema nikakve veze sa vezom, ukoliko napravimo rečenicu tako da deluje kao da ima smisla, dajemo sugestiju da to prođe u podsvest i sagovornik prihvati tu drugu stvar (B) kao istinu.
Nekad to i nesvesno koristimo: (A) Ajde kada si već ustao, (B) možeš da mi doneseš čašu vode. (A) Stigla plata, (B) večeras častiš.
Rečenice koje deluju kao da nemaju smisla mogu da imaju ovakav uticaj, pod uslovom da osoba ne analizira, nego samo sklizne u podsvest: (A) Gledam te kako hodaš, (B) imaćemo odličan seks. Kakve veze ima hodanje (ili šta već izmislimo) sa tim da ćemo imati seks? Nikakve, ali mi stvaramo tu vezu.
