Lav nema pojma da je kralj životinja i boli ga rep za to. On je samo takav kakav je. Kad digne glas, svi ućute. Kad se mirno prošeta, sve oči ga posmatraju. Kad skoči, svi beže. Nema ponos da mu smeta i ne brine se o tome kakav utisak ostavlja. Zato treba da probudiš lava u sebi – da bi mogao da se opustiš i da prevaziđeš ego tripove. Jer lavština se hrani krvavim mesom pravih stvari, a ne anemičnim salaticama sujete.
-Ili jesi ili nisi. Ma daj! Ako nisi, možda samo nisi još uvek. Zato uči od najboljih, posmatraj, mažnjavaj fazone, podražavaj, vežbaj pred ogledalom, snimaj se i upoređuj. Sve ono o tome kako talenat ne pije vodu bez rmbanja i da se upornošću i trudom postiže vrh i bez talenta – istina je.
-Uvek ustani za pravu stvar. Možda umireš od treme, ili od prostog straha da ćeš dobiti batine, ali petlja je nešto što moraš imati da bi mogao sebi da pogledaš u oči. A nemaš je dok se ne odvažiš. Sto puta se sakrij, ali sto prvi izađi i zastupaj pravu stvar, o čemu god da se radi. Bolje ćeš se osećati i ako popiješ batine, nego da se suočavaš sa tim da si opet ispao kukavica.
