Kao što se ženama dešava da nagrabuse sa maminim sinovima (a ima li neke druge sorte?) tako se vama dešava da nagazite na tatinu ćeru, koja je možda tatin sin, ili tatina princeza, ili tatina desna ruka, ali je svakako najvoljenija žena u tatinom životu. Najveći broj kćeri to zaista jeste, na način koji ih manje ili više oštećuje ili priprema za odnose sa muškarcem – što možda mnogo više zavisi od mame, nego od tate.
Dakle, ako imate posla sa tatinom ćerom, to je zato što ona nema adekvatan odnos sa svojom majkom i verovatno nikada nije imala od koga da nauči kako da bude žena. Zato zna kako da bude ćerka i to je odnos koji ona poistovećuje sa ljubavlju. Možda ćete otkriti da se vredi truditi da dosegnete standarde koje je postavio tata, iako u tome teško da možete uspeti, a možda ćete shvatiti da niste ni počeli, a već ste se umorili. Tatine devojčice sebe visoko cene i od muškaraca traže ne mnogo, nego sve.
Niko nije kao njen tata
Nema tog muškarca koji ispunjava standarde, ali naravno da je tako! Tata voli svoju devojčicu i gleda je kako raste, poznaje je i ogleda se u njoj, a vi dobijate odraslu osobu, koja čezne za ljubavlju koju može samo dete da oseća, jer ta ljubav je bezrezervna, nosi osećaj potpunog poverenja, bezbrižnosti i bezbednosti. Ona će se i dalje obraćati tati kad joj treba savet i ima neki problem, ali i kad joj treba da se oseća voljenom. Vi prosto ne možete da je volite kao tata, jer ne možete – niste joj tata. Ukoliko emotivni kapaciteti nisu oštećeni psihološkim blokadama, vaš odnos će to prevazići i oboje ćete biti svesni onog dela koji ostvarujete kao ravnopravni partneri i cenićete ljubav koja se razlikuje od one kad ste bili mali.
