Šta hoćeš sa njom? Ona te zanima, slatka ti je, zaljubljuješ se i sve ide kako samo možeš da poželiš. Srce ti se otškrinulo i svetlost se pojavila. Želiš je. Verovatno ne možeš ovog momenta da znaš da li je želiš zauvek, ali ako si rešio da je pustiš u svoj život, otvori joj ta vrata širom, ne dozvoli da ona samo proviruje kroz njih i da ih gura, pokušavajući sama da ih otvori. Šta to zapravo znači?
U početku je lako, pokazuješ joj svoju svetlu stranu, svoje najlepše lice, svoje najbolje osobine. To ide spontano, samo od sebe i vrlo je prijatno. U početku, svetlost vas obasjava i osećate se blagosloveno i to je divno. Ali ona treba da zna sve o tebi, da te vidi celog i da prihvata i voli svaki deo tebe. Lako je voleti ono dobro, prijatno i divno. Nije potrebno donositi nikakvu odluku, nije potrebno prihvatati i tolerisati. Ali svetlost ima osobinu da obasjava i mračne tunele u koje ni sam ne želiš da ulaziš, u kojima si boravio uplašen, povređen, usamljen i ne želiš nikad više da se nađeš tamo. Pričaj joj o tom mraku. Pokaži joj ožiljke na svojoj duši, rezove na svom srcu, oznake na svom telu. Tako da može da ih vidi, dodirne, oseti, razume, da može da ih poljubi i postara se da ih izleči svojom ljubavlju. Jer ona to želi. Ona ne zamišlja da si ti idealan, neoštećen, nedotaknut životom koji si vodio, ona želi da zna šta te je ranilo i šta ti je nanelo povrede, sa čim si se borio i do koje mere si se izborio.