Uporedi svoje iskustvo sa iskustvima ovih momaka, koji su ovako opisali momenat kad su shvatili da je njihova draga – ljubav njihovog života, ona prava, njihova životna saputnica.
„Bili smo napolju, proveli smo celo veče zajedno, išli na večeru, šetali, gledali izloge, sedeli na klupi u parku, razgovarali i smejali se. Vozio sam je kući, već je bilo kasno i oboje smo bili umorni. Izašla je iz kola, gledao sam je kako ulazi u kuću i – već mi je nedostajala. Samo što sam je poljubio na rastanku, a već mi je falila, kao da je nisam video mesec dana. Nikad se u životu nisam tako osećao. Znao sam da je ona ljubav mog života i da ne želim nikad da je izgubim.“
„Kad se posvađam sa nekim, moj prvi impuls je da se povučem, da pobegnem, da se na svaki način pomerim od sukoba, odnosno od osobe sa kojom sam u sukobu. Zbog toga mi je propala prošla veza – nisam umeo da se posvađam kao čovek, da se suočim sa zamerkama, besom i bolom druge osobe, bio sam pasivno – agresivan, kao što mi je bivša govorila, a ja se vređao, jer je to bila istina i nisam znao šta ću sa tim. Sada sam u vezi sa devojkom sa kojom sam se nedavno mnogo posvađao i razboleo se od toga – ležao sam malaksao i pod temperaturom i hteo sam samo da je grlim, da je utešim, da ispravim stvari, da sve bude u redu. Zvao sam je da razgovaramo i nisam odustao dok nismo sve razumeli i raspravili. Za mene je to bila ogromna stvar, a osoba zbog koje sam prevazišao svoje modele je prava za mene.“
