Ako te laže – o tome da nije u kontaktu sa bivšim, a otkriješ da jeste, ne treba da joj služiš za utehu, odnosno, da joj ispunjavaš praznine, dok ne odluči šta će sa sobom i sa svojim bivšim.
Ako nisi siguran da je ona baš normalna, sumnjaš da imaš posla sa ludačom (ne onako simpatično luckastom, nego ozbiljno neurotičnom) razmisli o tome da li si u stanju da joj uneseš stabilnost i da izađeš na kraj sa njenim napadima neuroze.
Ako ne želiš da je upoznaš sa svojim prijateljima i porodicom – jer se bojiš da će ona opravdati njihove predrasude o „takvim“ ženama, razmisli o svom izboru, ali i o sopstvenim predrasudama. Ne treba da budeš sa nekim koga se stidiš, ali sa druge strane, možda imaš ograničene i uskogrude pojmove o tome kakva žena treba da bude, da bi te adekvatno predstavljala u društvu.
Ako si stalno za nešto kriv – možda se ona projektuje, ili ima nerealna očekivanja, ili se iz ko zna kakvih razloga oseća ugroženo i pokušava da preuzme kontrolu na pogrešan način. Ti nisi ničija kanta za emotivno đubre. U dobroj vezi o zahtevima i očekivanjima se razgovara i prave se kompromisi, a ako je ona stalno nešto uvređena, ljuta i nezadovoljna, onda ona ima probleme kojih nije svesna, o kojima ne može da razgovara i da ih rešava, a ti nisi njen terapeut.