Postavljaš se u poziciju žrtve onda kad ti ona nešto zamera
„Ne, ti si ta koja mene ne poštuje, ne, ja sam ovde uvređen, ti mene napadaš, nisi u pravu…“ Zauzimanje odbrambenog stava i pokušaj da preokreneš stvari tako da njene optužbe, zamerke i zahtevi ispadaju besmisleni, odnosno da se rasprava više uopšte i ne vodi o tome, nego o tvojoj uvređenosti i tome kako je ona gruba i nepravedna prema tebi, otkrivaju u tebi okorelog sebičnjaka koji nije u stanju da razume i prihvati kritiku. Ona ne napada tebe, nego ti govori kako se oseća i apsolutno si dužan da uvažiš i prihvatiš njena osećanja. Ono što treba da radiš je da je pitaš šta ti možeš da uradiš da se ona bolje oseća.
Izbegavaš prave sastanke – ne izvodiš je nigde
Možda vam je stvarno lepše kad ste sami u tvom ili njenom krevetu, ali čak i ako njoj uopšte ne smeta što se viđate samo u tom aranžmanu, džentlmenski je da je povremeno negde izvedeš, odnosno da se pojaviš sa njom u javnosti kao da ste par (ukoliko jeste), jer to je važno za vezu, za njeno samopoštovanje i za tvoj odnos prema njoj kao ženi. Svaka žena voli da se oseti kao žena koja pored sebe ima muškarca zaštitnika i kavaljera. Ako ti baš mrziš to da radiš, a ona ne insistira, ipak je ponekad izvedi i ponudi joj to osećanje da je poštovana žena. Ako ti je stalo.
