Možda ovo jeste još uvek muški svet, ali to je zato što se vozimo na staroj slavi. I nešto mi se javlja da nećemo još dugo. Od vremena okruglog stola i mača u kamenu, viteških turnira na kojima se boriš u čast neke dame i ubivanja aždaha zarad spasavanja tih istih dama, do izležavanja na kauču uz pivo i daljinac i džeparac koji ti mama još uvek daje krišom od ćaleta, koji ne propušta priliku da te podseti kako diplomu možeš da okačiš o k..klin i da si sa tri ipo banke još uvek pod njegovim krovom, mitovi su izbledeli.
Znamo i mi šta su priče, ali teško je i zamisliti vitešku stvarnost, osim ako se ne identifikujemo sa Psetom iz GOT-a. I to je samo priča i to sa zmajevima, kao što dolikuje, ali dovoljno brutalna, da bi bila bliža istini od svakog devojačkog vlažnog sna o vitezovima sjajnih oklopa, kopalja na gotovs i svilenih kosa koje lepršaju pod srebrnim kalpacima.
Zamislite dakle, da se probudite u nekom viteškom trenutku u prošlosti (kao u onim glupim komedijama o buđenju u srednjevekovnoj viteškoj prošlosti). Prvo što biste osetili, jeste smrad. Vitezovi su smrdeli. Smrdele su verovatno i dame i svi ostali, ali to njima nije smetalo. Nas, savremene muškarce to bi nagnalo da uskočimo pod tuš još pre prve kafe, jer grozno je smrdeti kao nokšir, bačva, prljave čarape, ovčije kože i teretana odjednom.
Ali, šta? Nema ni tuša, a ni kafe. A za kupanje treba da se dovuče voda i da se založi vatra da bi se voda zagrejala, a pre toga i da se nacepaju drva. U šumi. Dobro, sluge to rade. Ali vatra i voda se ne arče za kupanje tek tako, pa kad bi zatražili banjanje na početku jednog običnog radnog dana, mislili bi da ste bolesni i stavili bi vam pijavice.
Imate svinjski but za doručak i onda uskačete u sedlo i žuljate dupe ceo božji dan, obavljajući viteške poslove. Da tu i tamo nekog zaplašite. Da glumite gardu svom šefu. Da nekog probodete. Ili da poginete. To vam je posao. Šta su vitezovi, nego vojska? Elitna, doduše, ali i dalje neoprana, zagorela, gladna i žedna vojska, koja se malo bolje i spremnije kurči pred damama, od običnog plebsa. Viteški život podrazumeva da vi volite da zastrašujete druge odrasle muškarce, da zabadate mačeve u ljudske stomake, da jašete po ceo dan i da se kurčite pred damama svojim postignućima. Dapače, vi sve to i radite zbog dama.
Uočavate trik? Viteštvo dozvoljava da budemo baš onoliko gadni, prljavi, nadrkani, primitivni egotriperi, kakvi jesmo, a dame uopšte ništa drugo i ne očekuju. One nas podstiču da budemo to što jesmo.
Pa, sad mi se čini da mi ne bi mnogo nedostajali ni tuš ni kafa.
Današnje dame očekuju od nas da ne budemo prljavi primitivci. Da lepo mirišemo, uspešno poslujemo, dobro izgledamo, galantno se ponašamo i kulturno izražavamo. Dame su se digle protiv naše viteške prirode, a aždaje sa kojima danas moramo da se borimo, već su nas pojele.
Aždaja samospoznaja, aždaja duhovni razvoj, aždaja emocija, aždaja vernost i ostali aždajski nakot, smišljen da nam uvrne muda, oduzme mačeve, oklope i dostojne protivnike.
Dajte mi jednu ljudsku aždaju, da je zveknem pancirnom pesnicom i probodem kopljem u ljutoj borbi i jednu damu koja zna da joj je mesto sa strane, a posao da to zaljubljeno posmatra i možda se setim da sam muškarac.
Boban Boban
