Ne može dvoje popravljača. Ali tako mi to radimo. Vi nas tretirate kao parče drveta, od koga možda može da ispadne tronožac, ako ne može barska stolica, a ako ništa dobro je za potpalu. Mi vas tretiramo kao onu čuvenu spravu iz crtanog filma “čemu ovo služi, a uz to i ne radi”. Svi popravljamo.
Ja popravljam tebi, kad ne mogu tebe. Ti popravljaš mene, a ne možeš mi ništa. Mi, i to ne mislim mi, onako kako vi mislite mi, nego mi muškarci, popravljamo konkretne stvari, koje treba da služe, a služiće jedino ako rade.
Vi ste čudo tehnike, koje muški mozak ne može da skonta. A taj mozak voli da uposli ruke. Pa kad ne možemo da skontamo čemu služite, a uz to i ne radite, onda popravljamo štekere. Kompjutere. Bojlere. Slivnike. Brave. Ako nismo baš neki majstori, onda popravljamo utisak. Rukovodimo se vašim mrštenjem i trudimo se da ga popravimo u osmeh.
