Bobo, je l’ mi se ocrtavaju gaćice, je l’ ovo mnogo tesno, je l’ mi ispadaju sise, da nije prekratko, da otkopčam još jedno dugme, ali onda će mi se videti brus, šta me briga baš mi je lep brus, a Bobo, kako ti se čini, da podignem kosu ili da je pustim, nisam sigurna da li mi ide sad ovaj kaiš, ali ako ponesem ovu tašnu, a, šta misliš?
I tako bez prekida jedno pola sata, uz konstantno koračanje i šuškanje – pa ko da se ne uspava? Kao uspavanka je. A sve me bez veze pita. Nikad nije poslušala ni kritiku, ni predlog, ni savet, pa sam prestao da se primam. Promrmljam tu i tamo mmm, ma super, dobro je, nemam pojma, lepa si i to sve kroz polusan.
Zaspao si! Vikne uvređeno kad je najzad spremna. Ma ne, čini ti se, idemo. I kad dođem sebi, kad stignemo gde smo pošli i kad je u nekom trenutku stvarno pogledam, ponekad moram da se ugrizem za jezik da mi ne izleti pa što obuče tu tetkastu suknju, ili, si mogla u kupaćem da izađeš, aman.
Ali, ko mi je kriv. Prespavao sam pripreme. A ionako bi se naljutila da sam joj bilo šta rekao.
Vidite, to je ta muška mudrost, sačuvana direktno iz predatorskih gena. Kad nema akcije i kad nema pametnijeg posla, opusti se i dremaj.
Da posle budeš spremna za lov.
Boban Boban
