E sad, ova dva broja tešnja. Strogo čizme, strogo štikle, mrežaste čarape uvek, a suknja na kopčanje uvek otkopčana do pola butina. Sedne pored mene, prekrsti noge i priča mi nešto. Pa da l’ misliš ženo da te čujem? Probam da je ne gledam u batake i u oblinu od dupeta u suknji što samo što nije prsla, ali čim podignem pogled, dočeka me dekolte. Kakvu sisu ima ta žena, bokte! Bela koža, razdeljak na sredini, a brushalter gubi bitku u startu. Nema te naprave koja može da obuzda tu sisu, a da nije oklop. I naravno dva dugmeta otkopčana, treće samo što ne prsne, a u prorezima se vidi crna čipka. Uf. Zakopčaj ta dugmeta bre ženo, smiluj se, da l’ si svesna? A ona se slatko smeje. Ne mogu ja da trpim da me nešto steže i sputava, kaže. A stisla se kaišem nekim širokim u struku. A suknja tesna, puca. A košulja bruka. Dobro, ne dam se ja, nisam baš toliko labav. Gledam je u lice. A oči joj široko postavljene pa krupne, gleda me k’o devojčica. Usta ne šminka, siguran sam. Nema tog karmina koji može da ublaži tu napućenost i prirodno crvenilo. Žena izgleda kurvinjski sto posto, a ja sad treba mirno da saslušam njene zahteve, da razumem šta mi priča i da to uradim, jer je ona neki menadžer tamo koji nama operativcima deli zadatke. Jebeš menadžera. Bukvalno, mislim.
I sad, šta? Žena ništa ne radi, stvarno. Samo izgleda. Prostakuša, kaže Jelena, ali njoj su sve sa sisama prostakuše. A sve nas seksualno uznemirava, jer reagujemo na to kako izgleda. Ja da stavim ruku na nju, da malo stisnem taj batak, da oprobam mekoću te sise, ili samo da joj pređem prstom preko usana, bio bih manijak, koji seksualno uznemirava koleginicu.
Pravda za seksualno uznemiravanje. Ako ne smem da pipam, a od gledanja mi oči ispadaju, oću onda da sedim u gaćama, da ima i ona šta da gleda, a da ne sme da pipa. Molim lepo.
