Ništa ja njih ne kontam, osim kad se napregnem, a to je baš humano s moje strane što se ponekad potrudim da ih skontam. Mislim, keva je keva, a Jeca je ortakinja (ono, kao, drug sa sisama, mada ona skoro i nema sise) ali ipak su obe žene, a ja to znam, pa mi nije teško da budem čovek prema njima. Imam i ja svoje faze i periode, majku mu, iako nemam ciklus da to i dokažem.
I sad, ako pijančim mesec dana, svaka devojka koja se zatekne pored mene u toj fazi misli da sam alkoholičar, uzmuva se i počne da me ispituje, uslovljava i prevaspitava, umesto da me iskulira kao čovek. Ortaci misle da sam im najzad dopao šaka, pa sad će oni meni da pokažu kako je muški provod obesan i otkačen, kad ne provodim baš sve vreme sa tamo nekom ženskom, ili kako ću totalno da se utešim i odbacim sve probleme oko tamo neke ženske, sad kad sam opet njihov. Barabe džabalebaroške, isteraću tu rušilačku fazu sa njima i odjebaću ih opet, kao da ne znaju.
I kad me u’vati kuća pos’o, pa malo više i sve više samo pos’o, svaka ženska koja se nađe uz mene u tom periodu, prvo je puna razumevanja i svako veče me masira, a masaža je zaigrana, pa se eto, uvek pretvori u seks. A malo posle, kad usred masaže zaspim, počne da se duri i da zakera i da se vređa i da plače, kao ja nju više ne želim i ne primećujem je i zašto više ne vodimo ljubav i da li ja to imam neku drugu?
Aman bre! Ženo. Umoran sam. Kao pas. Ne odmara me seks. Nije mi do seksa. Nisi mi dosadna i neprivlačna, ali malo nemam ništa za davanje, pusti me da napunim baterije, da se odmorim, da te poželim. Ko kaže da treba da se krešemo svako veče, bre? Sam ja manijak neki ili nisam dovoljno manijak, k’o što vas uče po tim magazinima da muškarac treba da bude?
Da o’lade svi. Kad mi se pije, umem ja i sam da popijem koju čašicu i da mi baš prija. Kad mi je do seksa, neću da jurim kurve, nego ću da te pitam da me izmasiraš. Kuš sad malo, batalite me svi. Nisam na gotovs, nisam na čiviluku, nisam ništa. I neću ništa s vama trenutno.
Pročitajte i ovo:
Bobanove razbrajalice: Dala, nije dala, daće, neće dati
Bobane, jezik pregriz’o: Šta bismo mi bez jakih žena