Ma, uteraj joj strah u kosti, kaže mi Baja. Ali on je takav lik i to prolazi kod njegovih ženki. Svaka je mala maca. I kako to Baja uteruje strah? Kaže, zgrabiš je za vrat i zakucaš uz zid, da ne može da mrdne. I onda joj sasvim mirno kažeš da ne iskušava tvoje strpljenje. I onda je pustiš. I nastaviš sa onim što si radio, kao da se ništa nije dogodilo. Ne obraćaš pažnju na zaključavanje u kupatilu, jecaje i telefoniranje. Neka je, mora da kanališe stres, kaže Baja i smeška se. A onda je uveče opet zgrabiš i kad se ona sva ukoči i stisne, kreneš da je ljubiš i maziš i pružiš joj erotski tretman da ne zna gde joj je dupe, a gde glava.
Moram da probam taj recept. Mada, te Bajine cice su sve nekako minijaturne, a ova moja je baš sportski tip. I visoka brate. A što ima tešku ruku… Mislim, šta ako se obrukam. Ja je zgrabim, a ona mi zavrne ruku i u’vati me u špansku kragnu? Pa ne bih mogao Baji više u oči da pogledam.
Ne znam koliko ću još moći da trpim nepravdu, dragi dnevniče. Žene su stvarno lude i totalno nepredvidive. Ne znaš kad će i od čega da poludi. Kad se unezverim od alkohola i jedva pogodim vrata, ona me izuje i svuče i strpa u krevet i reč mi ne kaže. I ujutru mi spremi neke vitamine i bućkuriše protiv mamurluka. A kad s tenisa kasnim petnaest minuta, napravi mi scenu. Kao trebalo je ovo i ono i sad će sve da kasni jer ja kasnim.
Jelena mi kaže da je stvar očigledna. Ženka je ljubomorna kao pas, a ja sam propao kao dreser. Kaže, kad dođem komiran, zna sigurno da sam joj bio veran. A kad kao tenis, otkud ona zna da je tenis. Eto.
Ne verujem da je toliko prosto, žene su komplikovanije od toga. Ali to ne smem ni Jeleni da pomenem. A i nismo se baš dugo videli. Ova moja sve ima nešto već u planu za nas, kad ja hoću da se družim s ortakinjom. Hmmm…
Boban Boban
