Sad, da sam Rajko, izazvao bih Šumara na dvoboj svirajkama, pa čija dalje dobacuje. Ali, ja sam džentlmen i pri tom potpuno svestan da dame misle kako sam sofisticiran, dok ih redom odvodim u krevet, zato što sam namazan adekvatnim stranačkim bojama. Na njihovoj sam strani.
I dovoljno sam samouveren (Jelena bi rekla bezobrazan), da uopšte ne moram da se pravim da nisam arogantan. Interesovanje dama za ono malo testosterona što mi je ostalo pod velom moje transparentne ženske strane, neće usahnuti kad drsko izjavim da sam sve to smislio samo da bih karao kao ker. Jer kad dama jednom dođe kod Bobana na kauč, ona kaže, o pa to ste vi gos’n Rajko, nisam vas odmah prepoznala i zakaže i sledeću seansu. I dobije je, zajedno sa masažom stopala, špagetima a’la Bobaneze i vožnjom do kuće.
Dakle, Šumaru, lupaj ti šakom o sto i viči m’rš, dok ja lupam po ženskim dupetima, a one viču još. A posle mogu da mi plaču na ramenu. Mogu i pre. I filozofski razgovori su u opticaju. Sve može kod Bobana na kauču.
Nisam izmislio da su muškarci danas ugrožena vrsta. I neće nas spasti povratak u šume, tiho govorenje i nošenje sekire sa sobom. Upravo suprotno. Moramo da se infiltriramo, glasno obznanjujući svoju podršku feminizmu, emancipaciji, rodnoj ravnopravnosti i svim ostalim glupostima od kojih su žene danas još luđe nego juče. I da im uz podšišane i namirisane kite redovno serviramo kite cveća.
Znači, govori naglas kako si papučar i nosi buket sa sobom, da to i dokažeš. Tako se Boban snalazi.
One mnogo vole kad im priznamo dominaciju, onda mogu da se opuste i priznaju kako im se to uopšte ne sviđa, a mi možemo da ih utešimo, na najutešniji način koji muškarac može ženi da obezbedi.
Možda muškarci još uvek vladaju svetom, ali sve više shvataju moć vladavine iz senke, kojom su žene baratale od pamtiveka, pa prihvatajući svoju žensku stranu transparentno, mogu da manipulišu zaklonjeni transparentom na kome velikim crvenim masnim slovima piše ŽENE SU ZAKON.
Kontam da Šumarima delujem kao ljigavac, koji taktizira umesto da deli šljage, pregovara umesto da se bori kao muškarac, i govori da draga, tamo gde bi joj svaki pravi šumar rek’o da odjebe u skokovima.
Takođe kontam da su žene toliko umorne, sluđene, preopterećene i dezorijentisane brojnim ulogama za koje su se otimale, a kojima više ne mogu da umaknu, da će im uvek biti potreban muškarac kao oslonac. A oslonac mora da bude čvrst, koliko i elastičan. Čvrst tamo gde mu je Bog rek’o, a elastičan tamo gde ga je emancipacija istegla i izuvrtala u svim joga položajima.
Pripitomljen muškarac je poput mačke, sladak i umiljat, dok situacija ne pozove zver u akciju. Za razliku od dresiranog muškarca psa, koji je predvidljiv, odan i glup.
Savremen muškarac mora da bude mačker. Sposoban da laje i kidiše, nepokolebljivo veran i spreman da gine i elegantan, miran i opušten, spreman da skoči i uhvati, koliko i da iskulira i nastavi da prede.
Patrijarhalne vrednosti neće nestati. Ali moraju da promene okvire, da postanu komotnije i tolerantnije. Čvrsta ruka je potrebna za rukovanje sekirom, ali rukavice su potrebne za rad sa opasnim materijama.
A žene svaki čas eksplodiraju, zbog nestručnog rukovanja.
Boban Boban
