Znate ono čuveno nemam ja ništa protiv pedera, ali neka to rade u svoja četiri zida i neka mene ne diraju. Ti isti tarzani, što bi pedere strpali u geto i ogradili bodljikavom žicom i pustili kroz nju struju, lože se na lezbijke, a još više se lože na analni seks. Dakle, mi muškarci smo svi guzičari. I nije valjda da nikad niste čuli neku priču o tome kako je neki trandža podvalio dupe nekom čestitom homofobu?
Hteo sam da napravim uvod, a ispade prst u oko, al’ dobro, bolje nego prst u… ne, ne, ako počnem da objašnjavam, drugarica će da mi pomeri dupe od zajebancije. Ona što me redovno prosvetljava po pitanju tabu tema i što tvrdi da smo svi u suštini biseksualni. Ne, nisam zahvaljujući njoj konzumirao svoju biseksualnost, ali ne kažem da nikada neću. Malo je verovatno. Stvarno volim žene.
Ali.
Volim i ženska dupeta. I volim anal, uh, volim. I onda kad zamislim tu situaciju i akciju, a kad se setim nekih momenata kojih se zapravo jedva sećam, jer su umotani u maglu – onu istu što ostaje u glavi posle noći prebijanja od alkohola, hemije i koječega – dakle, ne mogu da se zakunem da je sa mnom bilo žensko. Možda mi se upucao neki trandža. Pa stvarno. Skoro ničeg se ne sećam, osim na sečke, a probudio sam se u svom krevetu, sam. U takvim trenucima, a njih je više nego izobilno u životu svakog mladog muškarca, stvarno bi mi bilo svejedno čije je dupe.
E to je ono o čemu me drugarica naterala da razmišljam kad sam je zgrozio onom tipičnom tarzanskom izjavom s početka.
A onda je rešila da me isprosvetljuje.
Dovela je svog prijatelja na jednu od naših filozofsko-opijatskih seansi i ja sam zgotivio tipa, jer je pametan i super smo se zezali i nekako se skroz uklopio u našu priču, a nema mnogo ljudi sa kojima pričam kao sa Jelenom. I tek posle mi je rekla da je gej. Nisam se mnogo iznenadio, jer se ona inače druži sa čudacima raznih sorti, ali jesam prevazišao homofobiju.
Jer ona jeste strah.
Strah da ćemo skliznuti u pederastiju, kao u narkomaniju. Upašćemo u loše društvo i onda će da nas navuku. Odmah ispod prvog sloja straha leži sledeći. Banda pederska će nas navući na kitu, jer će se nama to u stvari, dopasti. To je logika – i narkomanima se droga sviđa. A ako će nam se dopasti, to znači da smo u suštini pederi i da moramo mnogo da se ritamo da dokažemo da nismo.
Ali ako prihvatim tvrdnju da smo svi u suštini biseksualni, onda mogu da odahnem, jer nisam u suštini peder. Ne moram nikad da realizujem svoju potencijalnu biseksualnost, kao što ne moram nikad da otkrijem da sam veoma talentovan za sviranje saksofona, pošto ću se zadovoljiti slušanjem muzike.
A možda je i homoseksualcima ideja o biseksualnosti jednako daleka kao i heteroseksualcima. Ili jednako prihvatljiva kao razvojni potencijal, koji ne mora nikada da se ispolji – osim u razumevanju tog tripa o tome kako smo svi pomalo sve, jer tako ćemo razumeti da je malo teže rasporediti nas prema sklonostima u ta geta.
Izvor fotografija: www.svet.rs, chuckbalsamo.com
Boban Boban
