Nije prigovarala mojim odlascima na utakmice i koncerte, opijanju sa društvom i blejanju sa ortacima, ali ako smo se dogovorili da se vidimo, a ja sam zaboravio na vreme ili pokušavao namerno da je pustim da čeka, umela ja da prosikće pet reči u telefon, koje bi me naterale da se pokupim i požurim, dok su me drugari zezali. Žalio sam se kako ne želim da budem papučar, a ona mi je objasnila da je svaki dobar muškarac koga žena ceni, za druge muškarce papučar. Jer mu zavide. Jer ne poznaju pravi odnos sa pravom ženom, a možda ga nikada i neće upoznati. I nisu samo klinci takvi, nego su ti klinci koji mene prozivaju da sam papučar, budući gubitnici i nasilnici, koji nikada neće imati sreće da pripadaju nekoj ženi. Kao buvljivi, odrpani i uvek gladni psi lutalice.
Bila je to upečatljiva lekcija. Istinita. Moji tadašnji ortaci stvarno su takvi. I više mi nisu ortaci. Sad bolje umem da izaberem društvo.
Kad su se stvari malo uhodale i kad sam pomislio da sam veliki dasa i potpuno nezamenljiv, dobio sam poslednju lekciju. Dama se udala. Za gospodina. Objasnila mi je da treba da budem srećan zbog nje. I zbog sebe, jer to što smo imali, moje je zauvek, ako sam pametan.
Valjda nisam oglupavio od tada.
Izvor fotografija: vijesti.me, nepovjerljivo.com
Boban Boban
