Doduše, mi smo krivi što one toliko komplikuju. Dok je u kategoriji da će možda dati, mi ih zasipamo pažnjom – prema receptu koji sam izložio na početku – a onda kad ubeležimo da je dala, izvor pažnje nam presuši, zajedno sa interesovanjem. I onda će normalno, svaka normalna cura da zaključi da treba da ne da, ako želi da nam zadrži pažnju. I u pravu je, jebiga. One dovitljivije među njima izgrade kučka stil i nauče da nam stalno drže pažnju. I kad daju, nateraju te da se nadaš da će ti možda dati još neki put, ako se dobro potrudiš. Vrte nas oko prsta, a mi se ne bunimo.
Mi volimo kučke, šta sad? Svi muškarci ih vole. Samo druge žene mrze kučke. Ljubomorne. Jer ne umeju da izvedu da njihovo davanje bude spektakularno i nezaboravno. Vrhunska nagrada za trud. Kad ti neka fina cura da, bude ti malo žao kad treba da je otpišeš, jer ti je neka kučka skrenula pažnju. I onda budeš govedo koje je iskoristilo njena osećanja.
Šta ja da im radim kad daju iz pogrešnih razloga? Mešaju seks i osećanja. Daju ti…ehem… i zamišljaju da ti daju sebe. Možda one stvarno tako, šta znam. Ali davanje srca onda kad mi samo hoćemo malo vrućeg mesa je, pa šta sad, mrzite me, glupo.
Niste vi glupe što ste dale, nego što mislite da je to bogznašta i da mi sad treba da padnemo u nesvest i da vas ženimo iz zahvalnosti i oduševljenja.
Nema kučke koja se tako ponaša. I nema muškarca koji nije počastvovan kad ga kučka nagradi.
Pročitajte još neka Bobanova zapažanja:
Bobane, jezik pregriz’o: Šta bismo mi bez jakih žena
Bobanova premišljanja: Bio bih kurva kad bi neko hteo da plati
