Keva se uvek nervirala kad odem kod druga da prespavam, pa me nema i celog sledećeg dana. Zato što sam tamo ne samo na spavanju, nego i na večeri, doručku i ručku. Nisam to dugo mogao da shvatim, ali uvek me ispitivala, vidno nezadovljna, o tome šta sam jeo tamo. Gibanica je bila za večeru. I mleko. Mrštenje. I Dejanova mama je pravila palačinke sa džemom. Još mrštenja. A za doručak pržena jaja. Ne na oko, nego onako, sva su bila žuta. Ako se još malo namršti, zgužvaće joj se lice zauvek, strahovao sam. A za ručak gulaš. I neki hleba iz rerne, ali okrugao i vruć. Prasak!
Ha! Ja kad napravim gibanicu, tražiš sendivč! I jaja na oko, jer ne voliš kajganu! A bez jogurta nećeš ni da sedneš za sto! Gulaš! Pa ti mrziš gulaš! A pogaču kad napravim, pola bacim. I palačinke bez eurokrema ne dolaze u obzir! Pazi, molim, te palačinke sa džemom! Ha!
