Nađeš finu curu, pametnu, lepu, zanimljivu, mladu i zaljubljenu. To nije teško, pun je svet takvih devojaka. Možda nije svaka posebno zanimljiva, ali ako je pametna, ti si tu da joj pomogneš da razvije predispozicije. Da joj oblikuješ ukus. Ukažeš na to šta je kul, a šta nije. Da joj objasniš kako joj mnogo lepše stoje štikle, nego martinke.
I da joj omogućiš svojim iskustvom, strpljenjem i upornošću da upozna sve čari telesnosti. Svoje i tvoje. Naučiš je lepo sve da radi. I imaš ekskluzivno zadovoljstvo da posmatraš kako se pod tvojom znalačkom rukom njen otpor topi, stidljivost nestaje, odbojnost prevazilazi.
Ona nema pojma šta je dozvoljeno, šta je uobičajeno, šta voli, a šta ne, ali ti ćeš je istrenirati da spremno praktikuje ono što ti voliš. Ako si velikodušan, a jesi, mala naprosto ima sreće – majstor će je uputiti u sve majstorije i pokazati joj koliko može da uživa u….svemu.
Brzo ćeš postati ponosan na svoje delo, jer cure brzo kapiraju. I brzo rastu. Ali sve što raste ima tendenciju da razvije krila. I da ih upotrebi. Za letenje. U smeru suprotnom od onoga koji im ti pokazuješ, majstore. Otmu se časkom i odlepršaju, pune znanja i rešenosti da ga primene na nekom drugom. Nekom manje pokroviteljski nastrojenom. Nekom ko ih neće vaspitavati, nego će im se diviti.
Dobro, one još ne znaju da to neće doživeti dok se same ne poduhvate vaspitavanja piletine, ali hej, život je pred njima!
A vi uzdahnete i pozovete onu njenu drugaricu što vas uvek gleda onolikim očima. Vreme je za sledeći krug. Svaka sledeća, međutim, bude sve bezobraznija. Časkom posisa svo znanje koje joj treba i odmagli. Ili ste vi sve bolji vaspitač, ili su generacije sve naprednije. Ili je i jedno i drugo.
