Možeš da kažeš curi, odoh ja na depilaciju dok ti cepaš drva, ali nisam mislila na to. Nego na skroz suprotno.
Uništi nas brate, ova emancipacija. Skoro da sam počela da mislim da stvarno treba da cepam drva. Nije baš što nema ko, nego kao, valjda mogu i to. Ali strašno sam umorna. Kao i sve žene oko mene.
Radimo u firmi, radimo kod kuće, radimo na sebi – u teretani i na psihološkim radionicama, gradimo samopouzdanje na temelju kompletne ličnosti, da možemo da zablistamo kad uveče izađemo, bezbrižne, zadovoljne sobom, kompletne i stoprocentne, oslobođene, emancipovane.
A u stvari, uveče jedino možemo da se srušimo u krevet, satrvene celodnevnim radom. Hoćemo slobodu, da, ali prošle smo kao kod Hitlera u logoru sa natpisom Arbeit Macht Frei – rad oslobađa.
Pa da, oslobađa nas dokolice u kojoj možemo da razmišljamo o tome kako smo ovako zaglavile sa tom emancipacijom i kako smo ispale tako glupe da sve preuzmemo na sebe, dokazujući da smo jednako ljudi kao i muškarci, umesto da tražimo zaštitu koja nam kao slabijem i važnijem polu svakako pripada. Baš me briga bre, za pravo glasa i da li on ima duplo veću platu od mene, na istom poslu. Daj mi beneficije za svako dete koje rodim, kao i potporu za njegovo izdržavanje, daj mi dve godine porodiljskog odsustva i još dve skraćenog radnog vremena i uzmi moje pravo glasa i radi sa njim šta hoćeš. Ne vidim da smo išta postigli ovolikim glasanjem, osim što smo se skoro istrebili, jer nemamo kad da se razmnožavamo, a i gubimo zdravlje u najboljim godinama, jer stalno radimo, a nikako da zaradimo. I daj njemu duplu platu, da ima da izdržava porodicu. Da plaća alimentaciju. Da mi kupi kola. Šta god.
Muškarci, oslobodite nas emancipacije. Gde ste, Šumari? Evo, sutra počinjem da zavijam sarme i da kuvam ajvar i da stružem jabuke za u zamrzivač, da ti pravim lenju pitu, kad dođeš kući umoran sa svojom duplom platom.
Ja stvarno mrzim kućne poslove i nisam nikakva kuvarica, ali nije mi teško da ti protitram ono što se titra. Teško mi je da radim i da ne mogu da živim od plate i da cepam drva i da se pitam kako ću da kupim još jedan metar. Dakle, dovuci mi dva metra drva iz šume, napuni mi frižider i pošalji me kod kozmetičara, frizera, na jogu i u Zaru, ako hoćeš da se sredim i da ti lepo izgledam, pošto sam se umirisala na paprike. A hoćeš. Jer ti je milo da mi udovoljiš, zato što si muškarac i zato što imaš mušku moć da zadovoljavaš ženu.
Iskoristi emancipaciju, pa uhvati neku stvarno sposobnu, dragu, pametnu i zgodnu ženu, koja je već skoro skapala u ovom maratonu. Biće ti neizmerno zahvalna i staviće sve svoje kvalitete u tvoju službu.
A, šta misliš? Što pobeže?
Aleksina Đorđević
