Ne, nije “volim te”. To je ona čula toliko puta – možda ne dovoljno i od onih od kojih je želela da čuje, ali već odavno zna da izjava ljubavi ne znači ništa, ne garantuje ništa i ne radi ništa, ako iza nje ne stoji muškarac na koga može da se osloni.
A to je onaj koji izgovara “nema problema, ja ću da se pobrinem za to”, a zatim ode i pobrine se, bez ikakve drame, bez mrzovolje i odugovlačenja.
Vau! Nema žene koja ne ostaje očarana i spremna da učini sve za tog čoveka. Ili – nema žene. I tačka. Jer nema žene koja je to čula dovoljno puta u životu. Ili makar jednom. Ili makar od onog u koga je toliko verovala i ulagala. Obično slušamo huktanje, uzdisanje, bedne izgovore, ili ne čujemo ništa. Tišina. Ignor.
Šta muškarce čini muškarcima u ženskim očima? Kičma. Muda. Odgovornost. Akcija. Njen superheroj nije tip koji spasava svet, nego onaj koji spasava nju. Ne od drugih muškaraca koji joj se udvaraju (zna ona sama da se čuva od greha), od zmajeva i serijskih ubica (tu nema pomoći), nego od cimanja. Muškarac koji je rastereti nekog posla, njen je superheroj, koji zaslužuje pušenje (do kraja) i kome je verna i posvećena, čak i ako on nije ljubav njenog života. A “ljubav života” se tako često razlikuje od “čoveka života” da je ona naučila da uvidi i oceni tu razliku u korist čoveka života, koliko god da je oglupavela od zamišljanja ljubavi, snova o srodnim dušama i maštanja o onom pravom, koji joj oduzima dah.
Onaj pravi je onaj koji je tu. Za nju. Koji uskače i čuva joj mačke pet dana, da bi mogla da ode na taj seminar koji je zanima. Koji spakuje bebu, stavi je u kolica i izađe sa njom na dva sata, da bi ona mogla da se odmori. Ode u nabavku i donese SVE što joj je potrebno. Ne zaboravi toalet papir i pakovanje uložaka (jer mu je neprijatno da to kupuje i nosi okolo). Kad se žali da je boli vrat, on je izmasira, a i kad se ne žali, uzme njena stopala u krilo i izmasira ih.
