Verovatno ni sebi ne priznajete da seks i strah uopšte mogu da se nađu u istoj rečenici, kada ste vi u pitanju, ili koristite onaj odbrambeni frajerski odgovor „jedini strah kad je seks u pitanju, jeste da seksa uopšte neće biti“. Ali ljudi su puni strahova i nesigurnosti po svim pitanjima, a naročito tamo gde pitanja ne mogu da se postave otvoreno, a ni tačni odgovori vam ne znače puno. Generalni odgovor na pitanje seksualnih strahova, jeste da ih svi imaju, da je to normalno i da ih je moguće prevazići. Strah nas vezuje u čvor, a da bismo ga razrešili, potrebno je da se opustimo. Da bismo se opustili, potrebno je da imamo praksu i iskustvo.
Možda će vašem opuštanju doprineti činjenica da žene znaju za vaše najveće strahove, iako se vi trudite da ih sakrijete. Zar to nije oslobađajuće? I one se manje ili više tako osećaju, tojest, imaju svoje strahove, koji se u nekim tačkama poklapaju sa vašim, ali i one su jednako nesigurne i kreću se po nepoznatom terenu, nastojeći da ne naprave budalu od sebe, baš kao i vi.
Seks se uči i to u partnerskom odnosu, u kome je moguće dostići opuštenost i prepuštenost, pa čak i razgovarati o strahovima – a kad prođete kroz takvo iskustvo, svaki sledeći put će vam biti lakše, a strahovi će se pretvoriti u tremu, onu koju svi osećamo pred nastup. A trema trese, samo dok ne počnemo. I ako je početak traljav, kad smo već jednom počeli, trema ustupi mesto koncentraciji, senzaciji i nameri da uživamo i da pružimo zadovoljstvo. Kad ne znate šta da radite, jer umirete od straha, poverite se osobi sa kojom ste. Nećete se obrukati, nego naići na razumevanje, a verovatno i doživeti veliko olakšanje i rasterećenje.
