Mnogi muškarci misle da se žene boje muške agresivnosti – fizičkog i psihičkog zlostavljanja, besa i ljutnje, seksualne agresivnosti, silovanja.
Kampanja protiv nasilja nad ženama koja se odvija poslednjih godina, jasno ukazuje na to, odnosno, razotkriva koliko su razne vrste zlostavljanja raširene i da je neki njegov oblik iskusila svaka – ali svaka – žena. U tom smislu, agresivnost i sklonost nekom obliku nasilja može da se pripiše svakom muškarcu, jer ako svaka žena ima iskustva sa tim, onda su verovatno svi muškarci opasni i potrebno je da se bolje kontrolišu. Ako si odrastao u porodici u kojoj si bio svedok neke eksplicitne agresije, ili njena žrtva (otac koji tuče sve u kući kad se napije, ili kad mu „kvrcne“) verovatno se i sam bojiš muške agresije i plašiš se onoga što je u tebi, u tvojoj genetici, u tvom modelu muževnosti. Najviše se gnušaš sebe kad u sebi prepoznaš zlostavljača. Ali ako je agresivnost deo muške prirode, nju možeš i da kontrolišeš i da kanališeš, da izgradiš sebe i evoluiraš u svesno i odgovorno biće, koje probleme rešava na konstruktivan način.
